Навршава се 9 година од завршетка НАТО агресије на некадашњу СР Југославију. Током 78-дневног бомбардовања, живот је изгубило око 3 хиљаде војника и цивила, док се процене о висини материјалне штете крећу у распону од 50 до 100 милијарди долара. Прилог Младена Бијелића.
НАТО агресија на СР Југославију, у којој је учествовало 19 земаља Алијансе, трајала је од 24. марта до 9. јуна 1999. и представља најнеравноправнији рат у новијој историји, јер је однос становника СРЈ према НАТО износио 1:70, док је однос економске моћи био 1:676. Оружана интервенција на једну од земаља-чланица УН и то без сагласности Савета безбедности УН, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је након неуспешних преговора о решењу кризе на Космету, који су вођени у Рамбујеу и Паризу, током фебруара и марта 1999. године. У операцији која је наводно требало да има хуманитарни карактер, прекршена су темељна начела на којима почива међународни правни поредак. Радило се о флагрантној повреди начела суверене једнакости држава, забране претње силом и употребе силе, забране агресије и мешања у унутрашње ствари држава, као и обавезног мирног решавања свих међународних спорова и савесног испуњења међународно-правних обавеза. Такође, погажени су и основни принципи правних система свих суверених држава и Повеља УН.
Данас је сваком јасно да је бомбардовање СР Југославије у правном погледу представљало агресију, у политичком смислу потпуно непотребан и промашен потез, док је у моралном погледу то представљало злочин према становништву, истакао је за наш радио професор Факултета за безбедност у Београду Зоран Драгишић. Када се спомене агресија на СРЈ нико из земаља које су учествовале у том бомбардовању не може нас из Србије данас да погледа у очи, каже Драгишић, оцењујући да евентуално обнављање тужбе против НАТО земља и њених челника не би представљало конструктиван потез, с обзиром на приближавања Србије НАТО-у. Једнако тако било би погрешно да се заборави све оно што се тада десило. Имајући у виду реалност, као и наше могућности, интересе и циљеве, потребно је да политичким умећем дођемо до адекватне компензије за све то, оцењује Драгишић. То што су у Србији, након демократских промена 2000. стављене ван снаге одлуке суда којом су осуђени челници НАТО-а, односно држава које су учестовале у агресији, Драгишић оцењује како својврсно признавање нове реалности и акт добре воље, како би Србија што пре нашла своје место у оквиру Атланског савеза.
Изгубљени људски животи и патње којима је за време 78-дневног бомбардовања прошло наше становништво, не могу се ничим надокнадити, али добро промишљеним политичким и дипломатским потезима треба да се изборимо да добијемо адекватну компензацију за материјална разарања којим је Србија била изложена током агресије, сматра Драгишић. Да није у питању искључиво војна операција, већ и да има елемената одмазде према целокупном становништву, говоре подаци да је срушено или оштећено 121 индустријски објекат, 60 мостова и затворен пловни пут реком Дунав, 7 аеродрома, 19 железничких саобраћајница, 34 друмске саобраћајнице, 480 школа, факултета и објеката за студенте, оштећено преко 100 болница, домова здравља, велики број лечилишта и одмаралишта, више од 7.000 јавних установа и стамбених зграда. Срушено је или оштећено 365 верских објеката и културних и историјских споменика, од којих су неки од изузетне вредности и налазе се под заштитом УНЕСКО, чиме су прекршене бројне међународне конвенције о заштити културно-историјског и културног наслеђа.
Каже један бизнисмен другом:
- Смејао бих се на свој рачун, али ми је блокиран.
Ауторска права Радио Оаза 2023