Данас је сваком јасно да је бомбардовање СР Југославије у правном погледу представљало агресију, у политичком смислу потпуно непотребан и промашен потез, док је у моралном погледу то представљало злочин према становништву, истакао је за наш радио  професор Факултета за безбедност у Београду Зоран Драгишић. Када се спомене агресија на СРЈ нико из земаља које су учествовале у том бомбардовању не може нас из Србије данас да погледа у очи, каже Драгишић, оцењујући  да евентуално обнављање тужбе против НАТО земља и њених челника не би представљало конструктиван потез, с обзиром на приближавања Србије НАТО-у. Једнако тако било би погрешно да се заборави све оно што се тада десило. Имајући у виду реалност, као и наше могућности, интересе и циљеве, потребно је да политичким умећем дођемо до адекватне компензије за све то, оцењује Драгишић. То што су у Србији, након демократских промена 2000. стављене ван снаге одлуке суда којом су осуђени челници НАТО-а, односно држава које су учестовале у агресији, Драгишић оцењује како својврсно признавање нове реалности и акт добре воље, како би Србија што пре нашла своје место у оквиру Атланског савеза.
Изгубљени људски животи и патње којима је за време 78-дневног бомбардовања прошло наше становништво, не могу се ничим надокнадити, али добро промишљеним политичким и дипломатским потезима треба да се изборимо да добијемо адекватну компензацију за материјална разарања којим је Србија била изложена током агресије, сматра Драгишић. Да није у питању искључиво војна операција, већ и да има елемената одмазде према целокупном становништву, говоре подаци да је срушено или оштећено 121 индустријски објекат, 60 мостова и затворен пловни пут реком Дунав, 7 аеродрома, 19 железничких саобраћајница, 34 друмске саобраћајнице, 480 школа, факултета и објеката за студенте, оштећено преко 100 болница, домова здравља, велики број лечилишта и одмаралишта, више од 7.000 јавних установа и стамбених зграда. Срушено је или оштећено 365 верских објеката и културних и историјских споменика, од којих су неки од изузетне вредности и налазе се под заштитом УНЕСКО, чиме су прекршене бројне међународне конвенције о заштити културно-историјског и културног наслеђа.