Ове промене одсликавају се у измени климе, али и далеко већем загађењу и великом излову морског света, а имале су за последицу драстично смањење броја риба попут инћуна и сардина, које су главна храна ових пингвина.

По речима др Џуди Ман, извршне директорке у Фондацији за акваријум два океана, одустајање од борбе за заштиту афричких пингвина не може да се прихвати.

„Уколико представници рибара, јужноафричка влада, еколози, научници, нафтне и бродарске компаније, као и сви други који могу да помогну у заштити ових пингвина удруже снаге, можемо спречити да популација ових животиња опада сваке године”, рекла је Џуди Ман.

Еколози и припадници различитих група за заштиту пингвина сматрају да је последњи тренутак да се направи драстичан корак у заштити афричких пингвина, јер ће ускоро бити касно. Траже да се риболов на ове животиње потпуно обустави, а да онима који крше забране буду наметнуте драконске казне, али и да се смањи концентрација загађења океана, као и да се ограничи риболов у водама у којима живе црвени због драстичног смањења хране у мору коју они једу.

Афрички пингвин има необичан изглед, познат је и под називом магарећи пингвин, а омиљена је атракција туриста. Насељава острва уз обале Намибије и Јужне Африке, а последњих деценија прошлог века настала је колонија ових животиња у Сајмонстауну код Кејптауна у Јужноафричкој Републици. Могу се видети на обалама познатих плажа, али умеју да, гегајући се, стигну и до градских улица, где се некада гнезде у баштама.

Већ годинама су на „црвеној листи” угрожених животиња, а један од помора афричких пингвина пре извесног времена у Кејптауну изазвале су пчеле својим убодима.

Политика, Дејана Ивановић

Will climate change affect the African penguin? Yes.