Подсећамо, загађење ваздуха нашло се на четвртом месту на глобалној листи ризика за оболевање и смртност људи, одмах иза високог крвног притиска, пушења и лоше исхране. Његови штетни ефекти могу да се примете и на изузетно ниским нивоима концентрације загађивача, без дефинисаног минималног прага изложености који је безбедан.

- Ми већ знамо колико загађење ваздуха утиче на појаву масовних хроничних незаразних болести и на појаву инфективних обољења, али нисмо знали до сада колики утицај има на резистенцију на антибиотике. У Данској смо се бавили истраживањима о повезаности загађења ваздуха и ковида 19. Занимало нас је како реагује имуни систем особе која добије корону а изложена је великом загађењу ваздуха. Загађење дефинитивно погоршава лечење инфективних болести. Мислим да је зато и овај аспект око загађења и отпорности на антибиотике битан и да морамо да се запитамо како лечимо инфективне болести. Мислим да ћемо у Данској моћи да урадимо студију сличну овој и добијемо још неке значајне податке - наводи др Јовановић Андерсен.

Наша саговорница напомиње да људи не размишљају често о томе колико загађење ваздуха може да буде штетно за њихово здравље, јер је то појава која није уочљива.

- Анализирали смо једно истраживање које је урађено у Питсбургу. Затварање једне фабрике је допринело да се у једној болници која се налази близу тог места бележи значајно мањи број пацијената са срчаним проблемима. То је прави пример како људи могу да схвате да загађење ваздуха утиче на појаву болести. Побољшање квалитета ваздуха доприноси бољем здрављу. Треба напоменути да подаци којима располажемо показују да у Србији сваке године око 10.000 грађана умре прерано због загађеног ваздуха, али сам уверена да ће те бројке бити веће када се ураде новије анализе. Планирам да урадим нову студију која ће обухватити и Србију па ћемо знати нешто више - сматра др Јовановић Андерсен.

Загађење ваздуха је већ највећи појединачни еколошки ризик за јавно здравље, а дуготрајна изложеност загађењу ваздуха повезана је са хроничним стањима као што су болести срца, астме и рака плућа, док краткотрајна изложеност високим нивоима загађења може да изазове кашаљ и нападе астме, и доводи до повећања посећености болница и лекара опште медицине широм света. Смањење загађења ваздуха могло је да помогне смањењу резистенције на антибиотике, наводи се у студији и додаје да би контрола загађења ваздуха могла у великој мери да смањи смртност и економске трошкове који произлазе из инфекција отпорних на антибиотике.

Професор др Радан Стојановић, клинички фармаколог, каже за наш лист да је познато да лош ваздух и те како оштећује наше здравље, као и да је у свету дошло до прекомерне употребе антибиотика.

- Двадесети век је био век антибиотика, а 21. може да постане век бактерија. Нова студија нам показује да што је већа концентрација суспендованих честица у ваздуху - све је већи степен бактеријске резистенције на антибиотике. Мислим да треба доказати да ли је та веза узрочно-последична, као и објаснити механизам на који начин те честице имају утицај. Тачно је да су оне мале, да се могу удахнути и утицати на плућа и крвоток, а изгледа да је по научницима ваздух заправо вектор преноса. Истраживање је веома важан путоказ, али захтева даља испитивања - истиче др Стојановић.

Научници напомињу да је студија била посматрачка, тако да није могла да докаже узрок и последицу, као и да би будућа истраживања требало да се усредсреде на истраживање основног механизма како загађење ваздуха утиче на отпорност на антибиотике. Интересантно је да се у међувремену појавила и друга студија која је открила да је изложеност релативно високим нивоима загађења ваздуха повезана са повећаном употребом услуга које се односе на ментално здравље.

Политика, Данијела Давидов-Кесар