Бобице зове су киселкасто-слатког укуса. Садрже витамин Це, нешто каротина и витамина Б и Е. Листови су отровни због присуства гликозида самбунигрина, који ослобађа до 10 одсто цијановодоничне киселине.

Чај од листова и младица зове користи се за лакше излучивање мокраће, накупљене течности у телу, за лечење шећерне болести као и за чишћење и побољшање крви. Чај од цветова користи се у лечењу прехладе, бронхитиса, кашља, грипа, почетне упале плућа, јаке кијавице, оспица, шарлаха, тешког дисања, астме, код почетне туберкулозе и код свих реуматских болести. Чај од цветова помоћи ће да се презнојите код било ког облика прехладе или грипа.

Кора од грана и стабла користи се за припремање чаја којим се отклањају потешкоће код мокрења, сметње у раду бубрега и мехура, за разне едеме и тврду столицу. Али овај чај се мора помно и пажљиво дозирати, јер претеране количине могу бити опасне. Употребљава се једна мања и то равна (никако напуњена!) кафена кашичица за једну шољу.

Зрели плодови зове такође су врло корисни. Поред многих других за здравље важних материја, ове бобице, наравно када су потпуно зреле, имају више витамина Б него иједна позната намирница. Пошто се не једу свеже, плодови зове се кувају било као компот, било као џем. Делују и против несанице.

Сок од свежих бобица користи се у лечењу неуралгије тригеминуса (неуралгија нерва лица), за јачање, за благо регулисање столице, умирење трбушних грчева, за побољшане апетита и циркулације.

Цветови зове често служе и за јело у облику колача, а од њих се справљају освежавајућа пенушава пића и ликери.

Свежи плодови нису за јело

Свеже бобице нису добре за јело, али се могу прерадити на различите начине у виду пекмеза, компота, вина, ракије, сокова, каша, итд.

У народу свежи цветови зове много се користе за израду сирупа, од кога се справља пријатан и освежавајући сок за свакодневну употребу. Сок се нарочито препоручује у току зиме за превенцију грипа и прехладе.

Берба цветова обавља се у време пуног цветања, односно чим се цветићи почну отварати. Берба обично почиње у другој половини маја или првој половини јуна. Брање треба обавити по лепом и сувом времену.

Сируп од зове

Потребно је:

25 цвасти зове,

3 л воде,

3 кг шећера,

4 лимуна.

Цвасти зове опрати, а воду прокувати и потпуно охладити, па зовине цветове потопити у ту воду, суд прекрити чистом крпом и оставити да стоји 24 сата. Затим воду процедити кроз густо сито или газу и у ту воду убацити шећер, па оставити да стоји док се сав шећер не растопи. Повремено промешати дрвеном варјачом. На крају додати сок од четири лимуна, све добро измешати, сипати у флаше и добро затворити. Преко затварача сипати истопљен восак, најбољи је пчелињи, али може и обичан восак од жутих свећа. Ово се ради да би сок дуго могао да стоји, мада може и без воска да се одржи у фрижидеру и до 3 месеца.

Џем од зове

Потребно је:

2 кг зрелих плодова зове,

1,5 кг шећера,

1,5 л воде, исцеђен лимунов сок,

1 кесица цимета.

Плодове најпре опрати, скинути с дршке и кувати док не омекшају. Пасирати. Воду и шећер прокувати, додати процеђени сок и кувати око 45–60 минута. Када почне да се згушњава, додати лимунов сок и цимет и кратко прокувати. Одмах сипати у тегле и добро затворити.

*Рецептe приредилa: Госпава Несторовић, Београд - Миријево.

Политика, Др Марко Љ. Несторовић