Српска православна црква данас обележава празник посвећен Вазнесењу Господњем, у народу познат као Спасовдан.
Спасовдан је спомен на дан кад се Спаситељ узнео (вазнео) на небо, пошто је завршио своју земаљску мисију. Догађају који се збио у Витанији, на Маслинској гори код Јерусалима присуствовали су Христови апостоли.
"Идите по свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу. Онај који верује и покрсти се, спашће се, а ко не верује, осудиће се. А знаци онима који верују биће ови: Именом мојим изгониће ђаволе, говориће новим језицима".
"Напослетку се јави кад њих 11 бехоше за трпезом и рече им:
И изведе их на поље и подигавши руке, благослови их, и одступи од њих, узносаше се на небо и седе Богу с десне стране", записали су свети јеванђелисти Марко и Лука о овом догађају.
Спасовдан је један од седам највећих светковина посвећених Господу Исусу Христу.
Покретног је датума и увек се обележава у шести четвртак по Васкрсу, односно четрдесети дан по васкрсењу Христовом.
У црквеном календару обележен је црвеним словом и спада у ред заповедних празника, који славе сви верници.
Сверадосним васкршњим поздравом "Христос васкрсе - ваистину васкрсе" православни верници поздрављају се све до Спасовдана.
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан, а у многим местима у Србији је и заветина - празник целог насеља.
Каже један бизнисмен другом:
- Смејао бих се на свој рачун, али ми је блокиран.
Ауторска права Радио Оаза 2023