Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Канадски премијер је у приватном разговору признао да његова земља никад неће испунити оно што од ње траже Америка и стандарди Северноатлантске алијансе - да троши два одсто бруто друштвеног производа на војску, откривају документа Пентагона.

Џастин Трудо је у неформалном разговору са званичницима западног војног савеза казао да Отава не може да одваја зацртани постотак БДП-а за армију. После тога су амерички обавештајни аналитичари проценили да Канада, која издваја 1,4 одсто БДП-а за војску, пати од крупних недостатака у одбрани и ризикује односе са Вашингтоном и другим савезницима, сазнаје „Вашингтон пост”.

Ово су последњи подаци из класификованих списа који су недавно осванули на интернету. Вашингтонски дневник је у новој групи материјала пронашао америчку процену да се канадска војска суочава са „раширеним и дуготрајним” проблемима. Према оцени америчког генералштаба, ситуација са канадском одбраном неће се поправити, изузев ако јавно мњење драматично не промени ставове.

Реч је о материјалу који је недавно завршио на платформама за размену порука и друштвеним мрежама. Федерални истражно биро ухапсио је Џека Тешеру (21), припадника Националне ваздушне гарде у Масачусетсу, због сумње да је државне тајне постављао на платформу „Дискорд”, одакле су се шириле интернетом.

У последњој откривеној транши материјала наводи се да су и други савезници у трансатлантском војном савезу незадовољни Канадом. Анкара је „разочарана” што канадска војска није превезла хуманитарну помоћ кад је разорни земљотрес у фебруару погодио Турску. Немачка се пита да ли ће Трудоова влада моћи да и даље подржава Кијев.

Канада је Кијеву послала војну помоћ вредну милијарду долара и обучила 36.000 украјинских војника. Ипак, америчке процене су да ће Отави бити тешко да и даље помаже Украјини и да истовремено предводи борбену групу НАТО-а у Летонији. Иако је Трудо прошлог лета обећао да ће повећати број војника у овој балтичкој земљи, то се није догодило.

Први човек владе у Отави није директно одговорио на наводе вашингтонских новина, али је у среду уопштено бранио војску, преноси Си-Би-Си, канадски јавни сервис.

„Канада је поуздан партнер НАТО-у”, поручио је Трудо.

Његова влада се оглушила о амерички захтев да појача снаге на Арктику, где се, према проценама из Вашингтона, осећа све значајније руско и кинеско присуство. Тајни списи Пентагона откривају да је администрација Џозефа Бајдена свесна да Канада ништа није предузела да побољша одбрану Арктика, „упркос бројним јавним обећањима”.

Већ годинама, а од времена Доналда Трампа - отворено и упорно, Бела кућа захтева од северног суседа и осталих трансатлантских савезника да одвајају најмање два одсто БДП-а за војску. Лидери земаља чланица договорили су се на самиту у Велсу 2014. да ће у наредних десет година повећати војне буџете на најмање два одсто БДП-а. И поред Трампових и Бајденових притисака и рата на истоку Европе, девет година касније само седам од 30 чланица савеза испуњава ову обавезу. То су САД, Велика Британија, Грчка, Пољска, Литванија, Летонија и Естонија. Француска и Хрватска су близу (1,9 одсто), док су на зачељу Шпанија, Белгија и Луксембург (мање од 1,2 одсто).

„Постојећа повећања нису довољна”, упозорио је у марту Столтенберг, додајући да због руске инвазије на Украјину данас постоје још већи разлози да се повећају војни буџети него што је то био случај 2014. године.

Политика, Јелена Стевановић

NATO's two per cent spending target - where it came from, what it means