За фарбање васкршњих јаја повезује се читав низ предања, а сам обичај датира из претхришћанског доба

Готово да нема дома у којем се за овај Васкрс неће наћи офарбана Васкршња јаја. Бојена у луковини, или уз помоћ неке од нешкодљивих фарби, а то су најчешће црвена, али и плава, зелена, жута, наранџаста, шарена, уметнички исцртана, са крстом или неким другим симболом православља, или можда налепницама које обрадују најмлађе, ова јаја најчешће се за највећи празник припремају на Велики Петак. По обичају прво које се спусти у кључалу воду и обоји треба сачувати до следећег Васкрса. Ово јаје се назива „чуваркућа”.

У зависности од могућности, ово бојење траје од петнаестак минута до неколико сати, а домаћице по правилу Вакрашена јаја премазују машћу или уљем како би се сијала. Они који не стигну сами да их припреме, могу и да их купе на пијачним тезгама.

Јаје је симбол обнављања, рађања новог живота, али и препорода, а кроз обичај фарбања јаја чува се сећање на догађај када је Света Марија Магдалена посетила римског цара Тиберија и поклонила му корпу пуну јаја. Тиберије није веровао у Христово васкрсење и према предању рекао јој је да, када би се то десило, сва јаја у корпи променила би боју. На то је Марија Магдалена рекла „Христос Васкрсе” и јаја су заиста променила боју - од белих постала су црвена.