Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима. 
Најдужи је Велики или Часни пост који се завршава празником Васкрсења, а затим Божићни пост који такође траје више недеља и завршава се празником Христовог Рођења.

Осим Петровског, у летном периоду се поштује и Госпојински пост, пред Велику Госпојину, празник Вазнесења Богородице. Православни хришћани добровољно доносе одлуку о поштовању поста, а тим подвигом се постиже очишћење душе и тела.

Сврха поста, како кажу правила вере, не може да се постигне само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, речи и дела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су пример затим следили Богородица и апостоли.

Свети Јован Лествичник, велики учитељ вере, записао је у својим поукама да је "пост гашење пламена телесне пожуде, одстрањење рђавих мисли, спас од огрубелости, олакшица сна".

У народу влада уверење да онај ко може да се уздржи од прекомерног јела, има снаге и да се уздржи од злих мисли и дела.