Српски књижевни критичар и историчар књижевности, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена, умро је 15. маја 1914. године. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и веродостојност књижевног дела.
Прве радове објавио је у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се виспреном критиком - често бескомпромисном и пресудитељском - најчешће оглашавао у "Српском књижевном гласнику", који је од 1905. до 1907. уређивао с Павлом Поповићем, а затим до смрти сам.