Српски сликар Марко Мурат /1864-1944/, члан Српске краљевске академије и оснивач Уметничке занатске школе у Београду, рођен је на данашњи дан 1864. године у Дубровнику. Сликарску академију завршио је у Минхену. У српско сликарство унео је нова уметничка схватања и развио интересовање за проблеме светлости. Снажно је утицао на стварање сликарске београдске школе.
Мурат је сликао портрете, историјске композиције и пределе. У Народном музеју у Београду налазе се његова главна дела: "Улазак /Долазак/ цара Душана у Дубровник", "Пролеће", "Цвети", "Конавока", "Дум Анте" и "Дубровник".
Мурат је, после уметничких студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор и наставио педагошки рад као професор у средњим школама.
Стварао је пејзаже /махом из околине Дубровника/, портрете и историјске композиције.
Његово најпознатије дело је велика историјска композиција "Улазак /Долазак/ цара Душана у Дубровник", за коју је добио бронзану плакету на Светској изложби у Паризу 1900. године.
Мурат је био Србин римокатоличке вероисповести.
Београдско удружење љубитеља уметности "Цвијета Зузорић" 1940. године свечано је обележило његов 70. рођендан пригодном уметничком изложбом радова.
Као Дубровчанин, Мурат је постао први члан Српске краљевске академије у Београду 1941. године. Приликом увођења у ред академика, на свечаном скупу прочитао је приступну академску беседу: "Кроз сликарство у Дубровнику".
Мурат се привремено 1894. године настанио у Београду, где је 9. јануара био постављен за привременог учитеља цртања и лепог писања у Трећој београдској гимназији.
У првој половини 1895. године, на краљевском двору у Београду, портретисао је српског владара Александра Обреновића. Био је и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу.
Марко Мурат насликао је више српских национално-историјских мотива и тиме значајно обогатио уметничку баштину.
Добио је у новембру 1922. године краљевски Орден белог орла петог степена, а децембра 1924. краљевски Орден Светог Саве трећег степена. Орден југословенске круне трећег реда добио је 1930. године.
У кореспонденцији са критичаром Миланом Шевићем током 1932. године, Мурат се жалио да православни Срби не признају католичке Србе за "праве Србе" због њихове конфесије.
Пред Други светски рат, постојала је омладинска уметничка група "Марко Мурат", која је приређивала изложбе у нишкој Мушкој гимназији.
Марко Мурат умро је 1944. године.
СРНА
Погледајте радове Марка Мурата ОВДЕ
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026