Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У меморијалном центру Јасеновац данас је одржана комеморација жртвама злогласног усташког логора и обележена 63. годишњица пробоја логораша 22. априла 1945. године.
Код споменика Камени цвет положени су венци и одата почаст логорашима, а присутнима су се обратили хрватски председник Стјепан Месић и председник Хрватског сабора Лука Бебић, потпредседница Владе Јадранка Косор, председница Савета меморијалног подручја Зорица Стипетић и представник затвореника логора и члан Савјета Иван Фумић.
Месић је рекао да се треба снажно борити против заборава, јер ће се, како је навео, једнога дана наћи неки гад који ће рећи да је све ово измшљено.
"Живих сведока све је мање. Тек када их готово не буде, постаће јасно колика је важност окупљања као што је ово данас", рекао је Месић и додао да Хрватска данас жели свет у којем се људи неће разликовати, а камоли стављати у подређен положај само зато што су друге вере, нације или боје коже.
Председник Хрватског сабора Лука Бебић оценио је да се жртава Јасеновца треба сећати као стварних особа које су изгубиле своје животе, а не само као броја.

Потпредседница хрватске Владе Јадранка Косор рекла је да модерна Хрватска учи из своје прошлости, нагласивши да највећу одговорност грађани Хрватске имају према младима којима треба да пренесу шта се раније догађало да се то не би више поновило.
Председник Савета Спомен подручја Јасеновац Зорица Стипетић констатовала је да је Јасеновац место злочина над Србима и Ромима, место холокауста за Јевреје и место неправде за све оне који се нису слагали са актуелном политиком.
Представник заробљеника јасеновачког логора и члан Савета Иван Фумић осудио је у свом говору Католичку цркву да је сарађивала са тадашњим усташким режимом и оценио да је "то разлог зашто сам врх Католичке цркве заобилази Јасеновац, а посећује Блајбург". Он је нагласио да из Јасеновца никад није послана порука мржње, него се само подсећало на злочин. На крају комеморације представници верских заједница помолили су се за све јасеновачке жртве.
Концентрациони логор Јасеновац отворен је недуго после успостављања Независне државе Хрватске, средином 1941. године, а престао је да постоји тек завршетком Другог светског рата 1945. године. У Јасеновцу, који је био најсуровији и најбруталнији систем логора смрти хрватских усташа, људи су убијани од 21. августа 1941. до 22. априла 1945. године.
Јасеновачки логор сматра се највећим концетрационим логором за истријебљење људи на територији некадашње НДХ. Чинио га је комплекс од неколико подлогора дуж реке Саве, на плавној равници Лоњског поља. У Јасеновцу се налази од 210 до 241 квадратних километра масовних гробница, а Доња Градина је била највеће стратиште и једино подручје јасеновачког система логора смрти које је до сада истражено.
Према званичним подацима власти бивше СФРЈ, у комплексу логора свирепо је убијено више од пола милиона Срба, 40 000 Рома, 33 000 Јевреја и 120 000 антифашиста, припадника других народа и народности.
Међу жртвама Јасеновца је и више од 22 000 углавном српске деце. Ове бројке оспоравају власти Хрватске, у чему се посебно истицао покојни хрватски председник Фрањо Туђман.
Хрватски национални комитет за истраживање злочина окупационих снага и њихових сарадника је у свом извештају од 15. новембра 1945. године наводио да је у Јасеновцу убијено од 500 000 до 600 000 људи.
У службеној хрватској историографији се број жртава логора процењује између 80 000 и 100 000, при чему постоје имена за 73 000 убијених.
Срна