Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Академик „засут дукатима”

2020.12.03

„Ви сте мене ’засули дукатима’”, рекла је Десанка Михизу када је он исхвалио њену књигу „Тражим помиловање”. А и ви сте, цела Ваљевска гимназија и Ваљево, тако мене „засули шакачке дукатима” и нема никога ко би рекао да је то заслуживао, а најмање ја.

Тим речима академик Матија Бећковић у недељу 29. новембра, из свог стана, електронским путем, захвалио је професорима и ђацима Ваљевске гимназије, чији је био ђак, на још једном указаној части поводом његовог рођендана. Иако због епидемиолошке ситуације организована онлајн, традиционална трибина на којој је славни академик говорио о својим гимназијским данима и читао своју поезију, није изгубила на значају, утолико пре што је приређена поводом 150. годишњице Ваљевске гимназије.

– Као што је за старе Хелене најважнија школа била гимназија, то је исто остала и Ваљевска гимназија за мене и њене ученике, а њих већ има 150 нараштаја и сви су они један једини нараштај. То је 150 нараштаја, 150 пролећа и сви су заједно, не само ученици него и професори, јер су многи били и ђаци и професори у тој истој гимназији, као што ће то бити и ови ђаци који су сада у школи... – рекао је Матија. Подсетио је још једном да се не сећа ко је у време његових гимназијских дана био председник општине или секретар комитета у Ваљеву, али да и дан-данас зна ко је у гимназији предавао српски језик, математику, физику...

Матија је рођен у Сенти 1939. године, основну школу је учио у Вељем Дубоком и Колашину, затим у Славонском Броду, а онда је дошао у Ваљево. Ваљевску гимназију завршио је 1958, своју прву песму написао је као гимназијалац и увек истиче да је Ваљево град у којем је рођен као песник.

- Свуда постоје такве гимназије, али не верујем да иједна има такву моћ да држи у загрљају све своје ученике и ти ученици су најчешће били и њени професори - рекао је Матија. Он често говори да је Ваљево за њега најважнији, најлепши и најсрећнији део живота.

Присетио се да му је најбољи друг у гимназији био Крца Ракић, касније познати шахиста и шаховски новинар, чија мајка је спремала најбољи пасуљ који би Матију у гимназијским данима често добро нахранио. Говорио је да је током школовања у Ваљевској гимназији остварио прве контакте са ваљевским песницима и посленицима писане речи, Петром Пајићем, Зораном Јоксимовићем, Милошем Јевтићем. Касније у Београду, испричао је, уследили су контакти са Душком Радовићем, Стеваном Раичковићем, Десанком Максимовић, поново са Петром Пајићем, па и са Милованом Ђиласом, са којим је почео и да се дружи, што је, вели, „било једно од кривичних дела”.

Ни онлајн разговор са Матијом није се могао замислити без његове беседе о поезији...

- Поезија је паметнија од песника. Језик је дубљи од песника и више зна него песник. Песник је син језика... Само треба да га слушате и да будете та мембрана где ће он слободно говорити оно што хоће, да му не сметате... - рекао је велики песник и додао да веровати у поезију исто је што и веровати у вечни живот.

- Ја сам био везан за поезију и на тој „паучини” језика засновао свој живот и своју породицу, тако да је ипак испало да је та „паучина” чвршћа од свих других „шина” и много сигурнијих путева - рекао је Матија. А онда је пред бројним онлајн слушаоцима и гледаоцима чинио оно што су сви жељно ишчекивали - говорио своје стихове.

Ода младости и Ваљеву

Својеврсни триптих поема „Вера Павладољска”, „Кад дођеш у било који град” и „О, Ваљево, место моје драго” права је ода младости, љубави, животу, али и Ваљеву и Ваљевској гимназији, истакла је др Вера Ваш, гимназијска професорка, у осврту на живот и дело Матије Бећковића на онлајн трибини организованој поводом његовог рођендана и годишњице школе.

Политика, С. Ћирић

Ауторска права Радио Оаза 2026