Велики српски писац и сликар Ђура Јакшић /1838-1878/, који је преминуо на данашњи дан 1878. године, био је најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. века.

Писао је родољубиве, сатиричне и социјалне лирске, као и епске песме.

Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку /Зрењанину/, Бечу и Минхену. Затим је био учитељ у многим местима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини.

Ђуру Јакшића његови савременици описивали су као страственог, маштовитог, са ватреним емоцијама и бунтовног и слободољубивог.

Писао је романтичарске песме о слободи и стиховане лирске исповести. У самом врху српске романтичарске поезије су његове песме: "На Липару", "Поноћ", "Мила", "Падајте, браћо", "Отаџбина", "Ја сам стена" и "Ноћ у Горњаку".

Ђура Јакшић написао је и драме у стиховима "Сеоба Србаља", "Јелисавета, књегиња црногорска" и "Станоје Главаш" и око 40 приповедака.

Јакшић је био боем. Дане и ноћи проводио је у београдским кафанама. Упркос туберкулози, писао је и сликао.