Те године је оболео од туберкулозе. Одатле је, из здравствених разлога, отишао у манастир Вујан, у селу Прислоница, између Чачка и Горњег Милановца, где је био до 1946. године и излечио се од туберкулозе.

Замонашио се 1948. године у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле, које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона.

Био је сабрат манастира Рача у Подрињу, а радио је и као помоћни наставник Богословије "Светог Кирила и Методија" у Призрену. Јеромонах постаје 1954, убрзо протосинђел, а 1957. године архимандрит. Од 1955. године две године је био на постдипломским студијама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године и на Косову и Метохији је провео 33 године.

Изабран је 1. децембра 1990. године за 44. патријарха Српске православне цркве, заменивши на том месту болесног патријарха Германа.

Патријарх Павле устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада Јеванђеље.

На трону Светог Саве као патријарх српски био је 19 година, а у његово време основана је Академија Српске православне цркве /СПЦ/ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у јавне школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.

Посетио је бројне православне цркве - цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији и носилац је највиших црквених и државних одликовања.

Био је почасни доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку. Говорио је грчки, руски и немачки језик.

Одликован је државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звезде првог степена и руским орденом "Достојанство" због "значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли".

Влада Србије је 13. јануара 2005. године именовала патријарха Павла за почасног председника Фонда за Косово и Метохију.

Током посете Русији у јануару 2002. године патријарху Павлу су уручене две значајне награде - Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда Светог апостола Андреја Првозваног.

Објавио је две књиге - "Питања и одговори чтецу пред производство" и "Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког". Заслугом патријарха Павла објављено је и допуњено издање "Србљака".

Лична библиотека патријарха Павла припала је фонду Библиотеке Патријаршије СПЦ и има статус културног добра, а чува се у просторијама конака Манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Поруке блаженопочившег патријарха Павла, међу којим је најпознатија она "Будимо људи", актуелне су и данас и не губе на снази.

- Човек не може да бира време и место где ће се родити, ти прилике и околности у којима ће да живи. То не зависи од нас. Али, оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи - увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици - речи су патријарха Павла.

Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години на Војномедицинској академији у Београду. Према сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, где га је на последњи починак испратило више од пола милиона људи. Гроб блаженопочившег патријарха Павла данас посећује на хиљаде православних верника.

Пре две године 15. новембра откривен је споменик патријарху Павлу на платоу испред Цркве Светог Марка у Београду. Аутор споменика изливеног у бронзи, високог 1,8 метара, јесте вајар Зоран Малеш, који је представио патријарха Павла како седи, благо погнуте главе, тако да одише скромношћу и духовношћу.

Патријарх Иринеј прошле године 16. новембра освештао је обновљени Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном месту блаженопочившег патријарха Павла.  

СРНА