Давнашња прича о подизању спомен-обележја на Kазанима, јами подно Требевића у коју су припадници Армије РБиХ бацали сарајевске Србе, актуелна је и ових дана. Поново су је отвориле четири сарајевске невладине организације (Удружење за друштвена истраживања и комуникације, Форум ЗФД БиХ, Мрежа за изградњу мира и Центар за ненасилну акцију), захтевом упућеним федералним и градских властима да споменик „свим жртвама” не буде подигнут на Kазанима, него у центру Сарајева.
У заједничком саопштењу, те организације наводе како тај споменик „треба да буде пример самокритичког суочавања с властитим злочинима”, као и „пример моралне обавезе грађана Сарајева да одају почаст суграђанима убијеним на Kазанима”. Подсећају да су до сада у јами „пронађени посмртни остаци 23 жртве – десет српске националности, по две украјинске и хрватске, те једна бошњачке”. Наглашавају и да су средства за израду идејног решења спомен-обележја обезбеђена још пре више од пет година, „у време кад је потпредседник Федерације БиХ (ФБиХ) био Светозар Пударић”.
Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић за „Политику” каже да је иницијатива која долази из Сарајева „само део уобичајене и свима већ добро познате сарајевске приче”, која се пласира не због поштовања српских жртава, него с циљем да се каже како су у протеклом рату „страдали сви”. То за српску страну, напомиње он, није никакво изненађење, због чега и ову иницијативу „треба примити са сумњом”.
Милан Мандић, председник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије, сматра да је иницијатива за подизање споменика „свим убијеним” на Kазанима покушај кривотворења истине о једном од већих стратишта сарајевских Срба. Пре четири године, присећа се он, и Бакир Изетбеговић, који је у то време као председавајући Председништва БиХ посетио Kазане, признао је да је на том локалитету „извршен злочин над српским цивилима”, које су припадници 10. бригаде Армије РБиХ, предвођени Мушаном Топаловићем Цацом, одводили из њихових станова на погубљење.
„Изетбеговић ми је баш на Kазанима обећао да ће се лично заложити да се направи приступни пут до те локације и постави споменик убијеним Србима”, каже Мандић.
Посету Kазанима пре више од четири године Изетбеговић је назвао „својеврсним дугом према невиним жртвама”, а у обраћању новинарима рекао је да је „то његов индивидуални чин” и да то ради у своје име.
„Имао сам осећај дуга у односу на Kазане, да изразим свој пијетет и саучешће породицама чији су чланови овде на ужасан начин завршили”, казао је он, поручивши да нема ништа против тога да се на Kазанима подигне спомен-обележје убијеним Србима.
Пре два дана стратиште Kазани посетио је и потпредседник ФБиХ Милан Дуновић, заједно с представницима Српског грађанског већа. Након одавања почасти и полагања цвећа Дуновић је потврдио да је средства за изградњу споменика још 2011. године обезбедио његов претходник Светозар Пударић, али да „од тада до данас ништа није урађено”. Он сматра да би подизањем споменика „Сарајево показало отклон од онога што се десило на Kазанима”.
Према службеним подацима, које до сада није негирало ни политичко Сарајево, након рата из јаме на Kазанима извађени су посмртни остаци 29 особа, али коначан број убијених никада није званично утврђен. За злочине на Kазанима осуђено је 14 припадника Армије РБиХ, на казне затвора од десет до шест година, а многи од саучесника у извршењу тог монструозног дела и данас су на слободи. Њихов командант Мушан Топаловић Цацо убијен је 1993. године у обрачуну због криминала.
Душанка Станишић, РТС
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026