Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Смрт легендарног фудбалера и тренера Илије Петковића дубоко је потресла све у српском фудбалу. Био је легенда ОФК Београда, изузетно цењен у Црвеној звезди и Партизану, а омиљен у Фудбалском савезу Србије, где је оставио дубок траг као селектор, упркос неуспеху на Мундијалу у Немачкој 2006. године.

Петковић је играчку каријеру почео у книнском лигашу 'Динари'. У 19. години је дошао у Београд где је постао играч 'ОФК Београда' за који је играо у два наврата укупно 16 сезона. У сезони 1965/66. са ОФК Београдом је освојио Куп Југославије. За ОФК Београд је одиграо 417 утакмица и постигао 68 голова. Због његове брзине и експлозивности звалу су га „Тајфун са Карабурме”.

Петковић је три године играо за француски 'Троа'.

За селекцију Југославије је играо од 1968. до 1974. године.  У том периоду репрезентативни дрес је облачио 43 пута и постигао шест голова. За репрезентацију је дебитовао 24. априла 1968. Југославија је била домаћин Француској у реванш сусрету четвртфинала Купа нације. У првој утакмици, одиграној 18 дана раније у Марсеју, било је 1:1. Петковићу је требало три минута да постигне и први гол. Други пут међу стрелце се уписао у 33. минуту. На крају, Југославија је победила Француску са 5:1. Та победа је донела репрезентацији пласман на завршни део 'Купа нација', који је одржан у јуну те године у Италији.

На завршном турниру су у полуфиналу победили Енглеску, а у финалу Петковић није играо због повреде.

Петковић је био и неизоставан члан репрезентације која се пласирала на СП 1974. победивши у историјском бараж мечу репрезентацију Шпаније. Играо је на већини утакмица и постигао је осми гол у победи против Заира од 9:0. На том првенству је и завршио репрезентативну каријеру. Последњу утакмицу је одиграо против Пољске.

Каријеру спортског радника Илија Петковић је почео као спортски директор ОФК Београда. Касније, у периоду од 1990. до 1993. године био је и тренер екипе у којој је провео највећи део своје играчке каријере. У међувремену, био је тренер у штабу омладинске репрезентације Југославије која је 1987. године у Чилеу постала првак света. Предводио је и Медитеранску репрезентацију као и Војни тим ког су чинили фудбалери на редовном одлсужењу војног рока.

Интернационалну тренерску каријеру Илија Петковић је почео 1993. године у швајцарском Сервету. Тим из Женеве је тренирао две године. У сезони 1993/94. донео је шампионску титулу швајцарском тиму.

Петковић је током 1997/98. године био тренер у штабу репрезентације коју је тада водио Слободан Сантрач, његов дугогодишњи саиграч у ОФК Београду. „Плави” су се пласирали на СП у Француској, али Петковић није био учесник такмичења у Француској, јер је прихватио позив јапанског прволигаша Ависпе из Фукуоке.

У Јапану је оставио као и свуда добар утисак, што је условило каснијим позивима кинеских прволигаша - Шенхуа и Сечуана. У сезони 1999/2000. тренирао је солунски Арис.

Петковић је у два наврата био селектор националног тима. Први пут је радио од јула 2000. до фебруара 2001. У том раздобљу „плави” су остварили победу у првој утакмици Прве групе квалификација за Светско првенство 2002. године, а савладан је Луксембург у гостима. Такође, национални тим Југославије у јануару 2001. освојио је прво место на „Сахара купу” одржаном у Индији.

После тог турнира, Петковић је отишао у Кину. У Фудбалски савез, на место селектора, вратио се крајем јула 2003. године. Био је то изузетно тежак тренутак за домаћи фудбал јер је само месец раније репрезентација поражена од Азербејџана у Бакуу са 2:1 у утакмици квалификација за Европско првенство 2004. Под Петковићевим руководством су у наставку квалификација забележене две победе над Велсом и реми против Италије.

Петковић је остао на месту селектора и на почетку наредних квалификација за Светско првенство 2006. у Немачкој. Квалификације су успешно окончане, а током 10 квалификационих мечева није забележен ниједан пораз, а примљен је само један гол.

Танјуг