А зашто је то тако, и сам је једном приликом објаснио рекавши да је свима нама потребно “одрасти до детета“.

За Мику Антића често кажу да се бавио свим овоземаљским професијама, иако га ми памтимо као једног од омиљених српских песника, Мика је био и путописац, новинар, сликар, па чак и боксер и то првак родног краја, Баната. О томе колики је траг оставио војвођански боем, могло би да се пише унедоглед, али то није чак ни потребно, јер је он својом поезијом рекао највише, показао нам је да је у души вечити дечак и велики човек.

Своју прву песму Мика је написао са 16 година, и од тада написао је безброј песама о љубави, деци, пријатељству, животу и многим другим темама које су га окруживале. Увек је говорио да се о њему најбоље брину они који га оставе на миру, а у ствари га је највише красила способност да разуме другог, "обичног" човека.. и о томе би често писао.

Мирослав Мика Антић рођен је 1932. године у Мокрину, отишао је са овога света 1986. године, али остао је бесмртан. О његовој бесмртности најбоље сведоче баш његови стихови. Многе песме налазе се у школским читанкама, уз њих најмлађи и данас одрастају, а они старији често му посвећују песме.

РТРС