Прошао је век и по од рођења великог српског родољуба, песника и вечитог романтичара са Неретве. Алекса Шантић је био и остао један од најзначајнијих песника српске лирике. Рођен је на данашњи дан 1868. године.
Алекса Шантић рођен је у Мостару, у патриархалној породици. Рано је остао без оца па је значајан период детињства провео са стрицем. Шантић је, као дете из трговачке породице и сам завршио трговачку школу у Трсту и Љубљани.
По повратку у Мостар посветио се књижевном и друштвеном раду. Домовина му је била вечита муза и инспирација, али није недостајало ни љубавних тема. Штавише, волeо је Шантић, више пута, једну Зорку, једну Емину и Анку, којима је посветио неке од најлепших стихова. Ипак овај вечити романтик највише је волео баш ону која му није била суђена, Анку Томлиновић. Љубав са њом му није била дозвољена, али иза ње су остали ови и многи други безвременски стихови. У њима се и данас многи од нас проналазе.
Шантић је многима симбол Мостара. Остао је у том граду и ту написао неке од најлепших стихова о граду на Неретви.
Родољубље, патријахалност, вера били су његова највећа инспирација. Инспирисан својим градом и домовином, великим љубавима, али помало и немачким књижевним романтичарима у његовим песмама свако може да нађе нешто за себе.
Да је поезија Шантића безвременска и да се у његовим стиховима може пронаћи свако, говори и чињеница да су његове песме препевали многи домаћи музичари, као
Драган Стојнић или Јадранка Стојаковић.
РТРС
Ауторска права Радио Оаза 2026