Српска православна црква (СПЦ) и њени верници 24. маја обележавају празник посвећен Светим Кирилу (Ћирилу) и Методију.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Њихови ученици Климент и Наум су саставили писмо Ћирилицу.
Ћирило и Методије су били грчка браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“.
Они су створили глагољицу, прво писмо Словена.
После њихове смрти њихови ученици су наставили њихов просветитељски рад.
Ова два брата су рођена у Солуну (Ћирило је рођен 827. или 828., а Методије 815. или 820. године).
Претпоставља се да су били грчке националности, али су, пошто је Солун био окружен Словенима, научили су словенско-македонски дијалект.
Ћирило је, према књизи ,,Живот Ћирила", био најмлађи од седам браће и његово крштено име је било Константин.
Методијево крштено име је било Михаил, а име Методије је добио када се замонашио на планини Улудаг, у северозападној Турској.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Њихови ученици Климент и Наум су саставили писмо Ћирилицу.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе.
Празник је у црквеном календару обележен црвеним словом, што значи да спада у заповедне светковине.
Код православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.
Ауторска права Радио Оаза 2026