Из Митрополије дабробосанске поручили су да се "довођењем Блајбурга" у Сарајево трајно затварају врата сарадње и свих односа ове митрополије са Надбискупијом врхбосанском, лично Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома са кардиналом Винком Пуљићем. Митрополит Хризостом рекао је Срни да се у Митрополији осећају издано и да им је жао.
- Надали смо се да можемо кренути путем заједништва. Како ићи заједно? Ја на Стари Брод на Дрини да плачем и оплакујем жртве /Јуре/ Францетића, а кардинал доводи Блајбург у Сарајево. Е, па то не иде заједно! Нема више ни молитвених осмина за јединство хришћана, ни било каквих других односа", поручио је митрополит Хризостом.
Поводом најаве да ће 16. маја кардинал Винко Пуљић у сарајевској катедрали предводити мису за убијене у Блајбургу, митрополит дабробосански Хризостом је истакао да је то крајње забрињавајуће.
- Миса није служена на Ускрс, а, гле, за Блајбург може и треба. Извитоперене вредности! Зар је ово могуће у једној цркви?", упитао је митрополит дабробосански. Он је додао да не разуме чему служи "довођење Блајбурга" у Сарајево.
- Добру? Не! Злу, бојимо се! - навео је митрополит Хризостом.
Кардинал Пуљић рекао је раније да су му бискупи две бискупске конференције дали мандат да предводи комеморацију за жртве блајбуршког крсног пута, као и свих других жртава рата, што је и прихватио.
Годинама уназад, комеморације на Блајбуршком пољу у Аустрији, на којима редовно присуствује по неколико хиљада људи, изазивале су бројне контроверзе. Док је за једне то одавање почасти убијеним цивилима и војницима такозване Независне државе Хрватске, за друге је највећи фашистички скуп у Европи.
Случај "Блајбург", познат као Блајбуршки масакр, односи се на догађај који се десио крајем Другог светског рата, током маја 1945. године.
Десетине хиљада војника и цивила повезаних са снагама Осовине, које су бежале из Југославије, у том периоду су враћене у земљу. У корушком пограничном месту Блајбург, на аустријско-словеначкој граници, убијени су припадници или сарадници фашистичких режима од припадника Југословенске армије, а међу настрадалима највише је било припадника усташа и домобрана.
СРНА
Ауторска права Радио Оаза 2026