Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Почаст жртвама шестоаприлског бомбардовања у коме је према подацима Државне комисије ФНРЈ погинула 2.271 особа, а према неким проценама и више од 4.000 људи, одата је јуче на неколико локација у граду. Пошту су на спомен-обележје у Алеји жртава бомбардовања Београда 1941. на Новом гробљу одали Никола Никодијевић, председник Скупштине града, и Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Никодијевић је истакао да, без обзира на ванредно стање и ванредне околности у Србији, постоје историјски датуми које никако не смемо да заборавимо и које са дужном пажњом морамо да обележавамо.

- Један од најважнијих и најтужнијих датума у историји Београда свакако је 6. април 1941. године. Са дужном пажњом сећамо се жртава, људи који су страдали у том бомбардовању - рекао је Никодијевић додајући да је веома важно да се у оваквим приликама истакне наша улога у Другом светском рату.

Тог у историји Београда трагичног 6. априла без објаве рата српску и тадашњу престоницу Краљевине Југославије напала је авијација нацистичке Немачке. У раним јутарњим сатима, док су многи Београђани још били у постељама, тепих бомби засуо је више делова града, а нарочито централни. То је била реакција Адолфа Хитлера на масовне демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту.

Првог дана престоница је бомбардована у више наврата, а ваздушни напади уследили су и наредних дана. Помоћ нацистима пружили су и њихови италијански и мађарски сарадници. Бомбардовање је трајало све до 12. априла, а у уништавању Београда, како се наводи у хроникама, учествовало је 620 бомбардера који су бацили око 440 тона бомби. Мета нациста били су цивили, многе жене и деца. Уништена су склоништа за грађане у Карађорђевом парку, код Вазнесењске цркве и код Цркве Александра Невског. Страдало је неколико стотина људи. 
То бомбардовање нанело је неке од највећих ожиљака на лицу нашег главног града јер је уништено више стотина, а оштећено готово 7.000 зграда. Потоњи окупатори у току шестоаприлске акције гађали су шта су стигли - културна здања, државне институције, важну комуналну инфраструктуру, стамбене зграде и друге цивилне објекти... Међу знаменитим здањима тадашњег Београда нацистичка авијација уништила је чувени хотел „Српски краљ”, као и Народну библиотеку на Косанчићевом венцу са чијим уништењем је унеповрат отишло национално благо - многе вредне књиге, списи и историјски документи. Међу њима су били и ретки средњовековни рукописи и књиге, као и чувено „Слово љубве” деспота Стефана Лазаревића.

Без икаквог отпора 12. априла Немци су ушли у Београд, а у окупираном главном граду престала је да излази „Политика”, што је био случај и у току окупације у Првом светском рату.

Како се истиче у хроникама, у послератном суђењу генералу Александру Леру, који је командовао нападом на Београд, доказано је да је зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу са 350.000 књига намерно бомбардована и уништена. Немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата изјавио да је „ваздушни напад на Београд 1941. имао првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом”.

Дејан Алексић, Политика