У наредних неколико дана хрватске оружане снаге успеле су да заузму неколико десетина километара квадратних на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник, као и неколико висова на Велебиту, и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. 
У овој агресији највише су страдала српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински. Срби из тих села су убијени, прогнани или одведени у затворе и логоре, а њихова имања су опљачкана и уништена, док су културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени.

Веритас је навео да су међу тим објектима били Двори Стојана Јанковића у Исламу Грчком, са малом Црквом Светог Георгија која је освештана 1675. године, у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, као и Цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу које су освештане 1567, односно 1872. године.

Из ових равнокотарских села протерано је више од десет хиљада Срба који су се раселили широм света.

Један од тежих злочина првог дана агресије десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције Алфе из заседе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине /СВК/ са подручја Грачаца. Овај масакр починили су припадници Петог вода из састава Алфе, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, актуелни заменик председника ХДЗ-а и потпредседник Хрватског сабора, навео је Веритас.

Операцију Масленица су планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење тадашњег председника државе Фрање Туђмана.

У време агресије начелник артиљерије сектора Велебит био је косовски Албанац Агим Чеку, који је до 1991. године био официр ЈНА, од чијих граната је, услед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише и страдало цивила.

СРНА