Умрла је 5. априла 1958. године, изузетан стилиста широког образовања и високе културе, танани посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа, уз то члан Српске академије наука и уметности. Критичари је сматрају класиком српске књижевности, а поводом њене смрти један од критичара је оценио да је умро "литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до јуче, до данас, можда до прекосутра".
Сарађивала је у свим бољим српским и хрватским књижевним часописима. Била је познавалац многих језика, изврстан и веома плодан преводилац, нарочито с енглеског језика.
Дела: путопис "Писма из Норвешке", роман "Ђакон Богородичине цркве", приповетке "Хроника паланачког гробља", "Сапутници", "Госпа Нола", есеји "Аналитички тренуци и теме", "Записи о моме народу", "Мир и немир", "Његошу - књига дубоке оданости", "Говор и језик културна смотра народа".
Дубока оданодст Исидори
Још мало о Исидори Секулић
Белешка уз путопис "Љубав у Тоскани"
Ауторска права Радио Оаза 2025