Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Напад снага босанских Срба на Сребреницу у јулу 1995. испровоциран је од бошњачке стране, а Пале нису имале план да се освоји енклава, већ је до напада дошло на иницијативу локалног команданта, наводи се у декласификованим документима британске владе, који су објављени на сајту Националног архива те земље.

У званичном документу Министарства одбране те земље од 11. јула 1995. године описују се догађаји који су претходили дешавањима у Сребреници, као и реакцији холандског УН батаљона пошто су у њу ушле трупе Војске РС, преноси бањалучки портал Независне.

„Недавни напади армије босанских Срба на Сребреницу су изазвани константним бх. нападима у претходна три месеца на њихове руте снабдевања јужно од енклаве. Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног команданта и ми не мислимо да су део плана Пала да се прегази енклава”, истакнуто је у документу. 

Наводи се да је напад извршен само са једном четом и четири тенка, чиме се сугерише непостојање већег напада.

Овај напад описан је у другом документу, уз истицање да су бошњачке снаге током српског напада на енклаву убиле једног припадника холандског контингента, као и да се контингент повукао у своју базу у Поточарима пошто је НАТО отказао ваздушне ударе на српске положаје из страха да би Срби могли да стрељају 30 холандских војника које су узели за таоце.

Из Хан Пијеска, где је била српска команда, како је речено у документу, објашњено је да је заробљавање Холанђана самовољни локални акт, као и да ће Холанђани бити ослобођени током дана, а у наредном пасусу се сугерише да Срби нису планирали улаз у Сребреницу, већ да су се на то одлучили пошто су констатовали да је отпор Армије РБиХ слаб.

„Акција армије босанских Срба је директан одговор на притисак на њихове линије комуникације, а она је реаговала тако што је притиснула бошњачке снаге назад ка Сребреници. Када су Срби увидели да је отпор слаб, били су у могућности да крену даље од онога што су оригинално планирали. То их је довело у директну конфронтацију са УН, па је за Србе било веома тешко да се понизе враћањем на почетне позиције”, описано је у документу.

Даље се наводи да би укључивање ваздушних НАТО напада, Срби могли да схвате као стављање на супротну страну.

Обавештајни подаци указују и на то да Срби нису планирали ширење активности на друге енклаве, јер су, како је објашњено, њихове трупе биле развучене услед јунске офанзиве око Сарајева, коју су против њих покренуле бошњачке трупе.

„Не верујемо да проблем Сребренице указује да би Горажде могло бити у већој опасности него раније. Чак и ако би ескалирање ситуације око Горажда остало опција армије босанских Срба, они не би могли да покрену офанзиву са било каквим реалним изгледом у повољан коначни исход”, пише у документу.

У документима је више пута изражавана сумња на оно што се дешавало око Сребренице. У једном документу су наглашене и „мрачне сумње” канадске владе зашто су бошњачке снаге у Сребреници пружиле слаб отпор, па је постављено питање да ли то и Срби и бошњачка страна желе да Унпрофор оде.

Описујући оно што се дешавало после уласка Војске РС у Сребреницу, наглашено је да је генерал Ратко Младић запретио да ће отворити ватру на холандски камп ако не разоружају остатак бошњачких трупа који се наводно ту налазио и тврди се да у том кампу није било наоружаних припадника Армије РБиХ, већ око 3.000 цивила, као и око 20.000 људи изван кампа, махом жена и деце.

„Холандски батаљон је учинио све што је било могуће да пронађе тих 2.000 наоружаних припадника Армије РБиХ, али они су једноставно нестали током ноћи, највероватније у смеру Тузле. Било је ту присутно још нешто трупа западно од енклаве. Младић је водио психолошки рат”, наглашено је у документу.

Додаје се и да не постоје докази да је Београд укључен у управљање и контролисање противваздушних ракета босанских Срба којима су претили НАТО авионима, наведено је у депеши Делегације Велике Британије при НАТО седишту у Бриселу.

Како се наводи, овај документ сачињен је ради процене о евентуалним везама које би Србија могла имати у вези са системима који су се налазили на територији коју је тада контролисала Војска Републике Српске (ВРС) током НАТО кампање у лето 1995, а брифинг је пружио заменик начелника војне команде.

„Он је пружио нове податке о везама ПВО босанских Срба са Београдом. Иако је постојала физичка повезаност система, део система којим располажу босански Срби могао је оперисати потпуно самостално, чак и у случају да се везе покидају”, истакнуто је у овом документу, израђеном у јулу 1995. године.

Танјуг