Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Полагањем венаца, парастосом у православном храму, а затим и молитвом коју је предводио врховни рабин јеврејске заједнице у Србији, у Бечеју је обележена 78. годишњица Рације. Током јануара 1942. у више села и градова у Бачкој, мађарске фашистичке снаге убиле су и под лед Дунава и Тисе бациле близу четири хиљаде људи, махом Срба, Јевреја и Рома.

У камену на обали Тисе уклесано је 215 имена. Њих 13 били су деца. Суровост окупатора и екстремне зиме поклопили су се тог јануара пре 78 година када су убијања почела у Жабљу, а завршила се скоро месец дана касније у Бечеју. 

У залеђеној Тиси тада је завршило и неколико чланова породице једног 85-годишњег Бечејца. Имао је свега седам година. О проживљеном не жели да прича јер, каже, не жели да се сећа.

Као и сећања, бледе и имена жртава на бечејским спомен плочама.

Да колико је до нас покушамо да не допринесемо таквим догађајима, ако већ не можемо да их спречимо – порука је епископа бачког Иринеја који је предводио молитву за бечејске и све друге жртве Рације из 1942.

У десет села и неколико градова у Бачкој било је их је близу четири хиљаде. У тренуцима када изгледа као да је нестало правде, обавеза човека је да се одупре злу, каже врховни рабин Исак Асиел.

"И да тада схватимо колику снагу поседује један човек када злу каже не. То је порука која треба да крене са овог места, порука коју треба да усађујемо младима", поручује Асиел.

Од 2017. сећање на жртве Рације заједно обележавају црква и покрајинска администрација, а уз њих је у центру Бечеја венце положио и представник Амбасаде Мађарске у Србији.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић каже да институције морају да развијају културу сећања. 

"Културу сећања у целини, а посебно пијетет према жртвама, ма чије да су биле и ма ко да су били њихови џелати, морамо да развијамо сви. У томе морају да предњаче институције и ми смо тога потпуно свесни", наводи Мировић.

Бројкама жртава током и после Другог светског рата у Војводини често се манипулисало. Због тога је на иницијативу два председника, пре десетак година основана мешовита комисија историчара из Србије и Мађарске. Историчар Драго Његован, један од чланова те комисије каже – посао су завршили, али резултати нису довољно видљиви.

"Никад не може до краја да се све то истражи, али преко 95 одсто сигурни смо да смо утврдили стварно стање. Дакле, то је за научно изучавање, укрштање података јер смо направили такав програм који омогућује и по местима, по националности, по добу, полу које су то жртве. Из тога се онда извлаче одређени закључци", објашњава он.

Појашњава да су од 84 хиљаде утврђених жртава, преко 50 одсто били Срби. Међу јеврејским жртвама био је подједнак број жена и мушкараца, међу немачким то су углавном били старији људи, жене и деца. А када је реч о мађарском становништву страдалом у одмазди после рата, историчари тврде да их је било између пет и десет хиљада.

Наташа Ковачев, Н1