Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умрла је 3. априла 1915. године, сликарка, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач "Кола српских сестара" (са Браниславом Нушићем), чије слике одликује снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја. 
Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу приредила је 1900 године. Сачувано је око 200 њених дела, а поједина се убрајају у сам врх српског сликарства и равна су делима европских мајстора тог времена, попут слика "Ресник", "Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума". Сликала је у распону од пленеризма до снажног реализма прожетог експресионизмом. У Србији свог доба најснажније се везала за модерну уметност, антиципирајући њен даљи развој.
Рођена је у породици у којој су две сестре постале сликарке, једна музичар, а најмлађи брат, Растко Петровић, писац.

Ова велика сликарка посебно је била ангажована на пољу хуманитарног рада те је као добровољна болничарка учествовала у Балканским и Првом светском рату. Пожртвована и хумана она је трагично преминула 3. априла 1915. године од последица пегавог тифуса као добровољна болничарка чувене Војне болнице у Ваљеву. О трагичним догађајима из 1914. и 1915. године у Ваљеву као незаобилазни извор сведочи књига 'Страхоте рата у Србији - дневник ратног хирурга' холандског лекара Аријуса ван Тинховена који је у том периоду био главни хирург Војне болнице у Ваљеву у којој је радила и Надежда Петровић.
На слици - Споменик Надежди Петровић у Пионирском парку, Београд, аутор споменика Ангелина Гаталица 1989. (детаљ)
Уметничка галерија "Надежда Петровић" Чачак