Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У српском језику није мали број назива насељених места и становника тих места који нас доводе у недоумицу...

ОДАКЛЕ ЈЕ ГРАЧАНИН? Када кажемо Грачанин, прво помислимо на презиме: Петар Грачанин, учесник Народноослободилачке борбе, гимнастичар Александар Грачанин, Хрвоје Грачанин, хрватски историчар...

А одакле то презиме?

Настало је од речи градац, што значи мали град, тако да је Грачанин становник Градца (што је генитив од Градац).

Али не само одатле. На сајту „Шта значи“ сазнајемо да је Грачанин становник и аустријског Граца. Сада је све јасно.

Или није. И онај што што је из места Грачац у Лици је Грачанин.

Жена из Граца или Градца је Грачанка, а из Грачаца је Грачачкиња.

ВЛАДИЧИН ХАН. „Ханчанин ухапшен због сумње да је извршио тешку крађу“, јављају на сајту „Врањска плус“.

Ханчанин? Да ли тако треба? Ваљда они из Врања знају.

Знају. Становник вароши Владичин Хан је Ханчанин, жена је Ханчанка, а заједно су Ханчани.

ЂАКОВ(И)ЧАНИН. На једном сајту можемо прочитати да је „Ђаковчанин М. Г. (68), оптужен за ратне злочине на Косову и Метохији, пуштен на слободу уз јемство“.

Ђаковчанин је житељ Ђакова, места у Хрватској. Па шта је он радио на Косову и Метохији, још да му суде за ратне злочине?

Неће бити да је из Ђакова, него из Ђаковице, а онда је, према Правопису, Ђаковичанин.

БРЧКО ДИСТРИКТ. Становник Брчког је Брчак, а становница Брчанка, ту нисам наишао на погрешне облике.

Али, као што рекох, становник Брчког...

Именица Брчко је пореклом придев и спада у оне поименичене придеве који су задржали стару (придевску) промену, па ћемо рећи из Брчког, у Брчком...

А новинари једног портала то нису знали, па су поводом вести да „Шпанци граде обилазницу“ око Брчког, упитали: „Шта ће Брчку обилазница?“

ГАТАЧКИ. За разлику од Брчког, Гацко се мења по новој (именичкој) промени: из Гацка, у Гацку... А ту живе Гачанин и Гачанка.

Па у чему је проблем?

„Гатачка жупа припадала је области Подгорје“, каже Википедија.

Неко би помислио да гатачки има везе с гатањем, а то је присвојни придев од именице Гацко.

МУЗЕЈ У РОЖАЈАМА. „'Кућа Пепића' је приватни музеј у Рожају и типичан је представник старих породичних бошњачких кућа.“

Шта сада није у реду?, питаће неко.

У „Језичком одгонетнику“ Милорада Телебака јасно стоји да је властита именица Рожаје женскога рода у множини: Рожаје/Рожаја/Рожајама (као жене/жена/женама).

Дакле није требало рећи у Рожају, него у Рожајама.

НЕРЕТВА БЕЗ „В“. А сада лекција из историје: „Када је византијски цар Василије Први у деветом веку заузео Неретвљанску област, у којој су живели Срби, покрстио је народ, порушио њихове многобожачке храмове...“

Е, тако смо примили православље...

Али нећу сад о томе. Присвојни придев од Неретва гласи неретљански, без „в“, а то важи и за Неретљанску област, а етници су Неретљанин и Неретљанка.

ГРА(Х)ОВО. Топоними Грахово и Граово, мада имају исту основу, не налазе се на истом подручју.

Босанско Грахово се налази у Босни и Херцеговини. Становници су Граховљани, док је Граово варош код Лесковца.

Нико ми то није рекао, али мислим да тамо живе Граовљани.

ИЗ КОТОР ВАРОША. „Медвед одгризао стопалу човеку у Котор Вароши“, јавља један портал шта се десило летос.

Само не знамо где се десило.

Пробем је у роду двочланог назива: Варош је именица женског рода, али је ту преовладао први члан назива – Котор, који је мушког рода.

Зато је данас правилно само из Котор Вароша, у Котор Варошу.

У ЕЧКОЈ/ЕЧКИ. На једном порталу се говори о дворцу Каштел у Ечкој, а на другом у Ечки. Ко је у праву?

На оба портала су тачно написали.

Пошто је властита именица Ечка пореклом придев, варијанту у Ечкој одликује придевска промена. А пошто је то сада именица, има и именичку промену - у Ечки.

И која варијанта је боља? У Ечки.

Ако ми не верујете, питајте у Ечки.

Александар Петровић, РТС