Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Хрватска историчарка Наташа Матаушић рекла је да је у у Сиску 1942. године био усташки логор за српску децу са Козаре, а не прихватилиште, како то део хрватске јавности покушава да прикаже.

Матаушићева је реагујући на недавно приказани документарни филм "Дечије прихватилиште Сисак", истакла да тврђење аутора, који је покушао покаже да је у Сиску било направљено "прихватилиште" за децу са подручја Козаре и поткозарских села, са Баније, Кордуна и из Славоније, нису утемељене, јер историјске чињенице говоре супротно.

Она је за Глас Српске испричала да иза овог филма стоји продуцентска ТВ кућа "Лаудато", и да јој аутор Нада Пркачин није позната, али да на најбољи начин о филму говоре његови саговорници међу којима је навела и Игора Вукића, новинара и истраживача познатог, како каже, по ревизионистичким ставовима о логору Јасеновац, Јуарј Батељ, постулатор за проглашење светим надбискупа Алојзија Степинца, председника хрватског жртвословног друштва Анту Бељо и друге.

Матаушићева је навела да је, према њеним сазнањима, кроз логор у Сиску прошло укупно 5.607 деце и да су готово половину чинила деца из Баније и Кордуна и других крајева НДХ, а реч је о деци одузетој од мајки, које су послате на присилни рад у Трећи рајх.

Она је напоменула да је први транспорт 800 деце из усташког логора Стара Градишка стигао у Сисак у пратњи сестара Црвеног крста и Диане Будисављевић 3. августа 1942. године, а да је дан касније у пратњи усташких војника из Старе Градишке стигло 650, углавном млађе деце и дојенчади.

- Наредни дан стиже још 1.200 деце из сабирних логора у Млаки и Кошутарици. Два дана касније доведено је 68 деце из сабирног логора у Приједору. Била су то све српска, православна деца са Козаре и поткозарских села, укупно њих 2.722 - рекла је Матаушићева, позивајући се на своја истраживања, изворну архивску грађу, научне текстове и мемоаре савременика тих догађаја.

Према њеним речима, да је у Сиску био логор, а не прихватилиште говори и то што га деца нису могла напустити без одобрења руководства логора, зато што је део био у жици, а деца су била готово и без икакве лекарске помоћи.

- Она су живела у ужасним хигијенским условима, а била су и стално гладна - нагласила је Матаушићева, и напоменула како је и Ериху Лисаку, једном од најближих сарадника усташког поглавника Анте Павелића, позлило током обиласка логора и барака у којима су била смештена српска деца.

Она је додала да је, према "Попису деце помрле у дечијем прихватилишту", у Сиску током 1942. године умрло 1.152 деце, односно свако шесто дете које је тамо било допремљено.

Глас Српске