Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

На 32. олимпијским играма у Токију наредног лета медаље ће први пут бити сто одсто израђене од рециклираног материјала, али то неће умањити њихову вредност. Организатори Игара су уз помоћ грађана Јапана на несвакидашњи начин дошли до 32 килограма злата, 3.500 кг сребра и 2.200 кг бронзе (95 % бакра, 5 % цинка), тако што су их „извукли” из 78.985 тона електронског отпада.

То је резултат акције у којој је широм земље донирано чак 6,21 милион старих мобилних телефона, да би се од тога направило 5.000 медаља, пречника 8,5 цм, од којих ће свако златно и сребрно садржати 550 грама чистог сребра (златна обложена са шест грама злата), док су бронзана направљена од 450 грама бронзе и нешто мало цинка.

Док се буду интонирале химне будућим шампионима у Токију, док победници поносно буду „грицкали” своје златне медаље (традиционално „испробавање квалитета” на постољу), многи Јапанци ће у тим тренуцима вероватно замишљати звук својих старих телефона и бити поносни на свој допринос највећој смотри спорта. Они који се буду борили за медаље неће много марити за ову иновацију. Олимпијско одличје је само по себи нешто највредније у спорту, нешто о чему маштају сви који се озбиљно баве спортом, међутим, оно последњих година доноси у неким земљама такве повластице да шампиони могу да обезбеде за читав живот и себе и своје породице.

Највеће премије на свету даје Кинески Тајпеj који свог олимпијског првака награђује са 30 милиона нових тајванских долара (око 875.000 евра), од чега две трећине обезбеђује Министарство образовања те земље, а трећину - национални олимпијски комитет. Толико је припало дизачици тегова Хсу Шу-чинг пре три године на Олимпијским играма у Рију, јединој шампионки те државе, која је део новца донирала својој средњој школи у том руралном градићу у западном делу земље. Док није постала успешна спортисткиња њени родитељи су једва крпили крај с крајем.

На другом месту је Сингапур чијем шампиону у појединачном спорту следује милион сингапурских долара (око 656.000 евра) колико је инкасирао први олимпијски победник у историји те земље, пливач Џезеф Скулинг, који је у Рију победио Мајкла Фелпса. Сингапурска влада је још 1990. године донела „Мултимилионски програм награђивања у спорту” у чијем склопу је и најновији Програм награђивања на највећим догађајима (за период 2017-2020) по којем су освајачима медаља у појединачним спортовима у Токију гарантоване следеће награде - 665.000 евра злато, 332.500 евра сребро, 166.250 евра бронза. У „екипним догађајима” (штафета у атлетици, двосед у кајаку, дубл у бадминтону…) спортисти деле за титулу 997.500 евра, а у екипним спортовима (фудбал, кошарка, одбојка…) - 1.330.000 евра. Сваки освајач олимпијске медаље дужан је да 20 одсто од награде уплати у фонд за развој националног спорта.

Индонезија је на трећем месту са 345.000 евра, а затим следе Тајланд са 262.000, Малезија са 227.000, Бразил и Казахстан са по 226.000… То су све подаци за претходни олимпијски циклус у којем су такве економске силе као Кина и САД биле при дну: Кина 36.000 долара (32.500 евра), а САД 25.000 долара (22.600 евра). Олимпијски комитет САД је после Игара у Рију објавио да ће њихови спортисти добити повећање од 25 одсто за Токио и да ће то бити највеће премије у историји тог комитета. Тако ће амерички освајач златне медаље на највећој смотри спорта наредног лета добити 37.500 долара (33.900 евра), за сребро - 22.500 (20.330) и за бронзу - 15.000 (13.500). По садашњој Уредби о националним спортским признањима и наградама Републике Србије (та уредба установљена пре 13 година), српском шампиону у појединачном спорту следује 45.000 евра (за екипни спорт 40.000 евра), освајачу сребрног одличја - 40.000 (35.000) и бронзаног - 35.000 (30.000). Међутим, председник Републике Србије Александар Вучић је недавно наговестио повећање за Токио, обећањем одбојкашицама да ће за евентуално злато у Јапану добити 50.000 евра (тако би појединачна титула могла да се вреднује са 55.000 или 60.000).

Оно што се често не помиње у извештајима о спортским премијама, јесте то да у великој већини случајева (земаља), спортисти плаћају порез на награде (тако је и у Србији). Домаћин предстојећих олимпијских игара Јапан је решио да додатно мотивише своје олимпијце за наредно лето, тако што ће им опростити део пореза, пише „Асахи шимбун”! Од 2010. године у Јапану све што је спортистима следовало од националног олимпијског комитета - 27.000 евра за злато, 18.000 за сребро, 9.000 за бронзу - било је опорезовано, као и додатне премије које су стизале од националних спортских савеза. Сада ће, међутим, премије од савеза бити ослобођене тога, а то у неким спортовима то нису занемарљиве суме. Рецимо, Стонотениски савез Јапана даје 100.000 долара (90.400 евра) за олимпијско злато, а тениски савез – 80.000 (72.300 евра).

Највеће премије за олимпијско злато

Кинески Тајпеj    875.000

Сингапур            656.000

Индонезија         345.000

Тајланд              262.000

Малезија            227.000

*Дати су износи у еврима
Александар Милетић, Политика