Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Мис Ирби

2019.09.14

Cећање на велику српску добротворку и "сиротињску мајку"

Аделина Паулина Ирби, у Сарајеву и БиХ познатија као Мис Ирби, која је помагала српске устанике против турске власти у Херцеговини, као и хришћане, и отварала школе за жене, умрла је 15. септембра 1911. године.

Мис Ирби је била британска сифражеткиња, путописац и добротвор Срба у БиХ. Путовала је Балканом, прикупљала помоћ за ратовима захваћена подручја, а у Сарајеву је основала прву школу за девојке.

Аделина Паулина Ирби рођена је 19. децембра 1831. године на имању Бојланд Хол, поред места Морнингторп у грофовији Норфок, где је и одрасла. Отац јој је био контраадмирал Фредерик Пол Ирби, који је своју сјајну војну каријеру започео у дванаестој години, а мајка Френсис Рајт, ћерка богатог банкара.

Током својих путовања написала је књигу "Путовање по словенским земљама"

и изучавала њихове језике, међу којима и српски. Убрзо је стигла у Сарајево и отворила школу за девојчице. Образовање, смештај и исхрана ученица били су бесплатни, без обзира на њихову националност или вероисповијест, што је у почетку изазвало противљење и националних и верских структура.

Иако је школа била отворена за све вероисповести, углавном су је похађале српске ученице, тако да се школа у извештајима и документима убрзо почела да назива српска женска школа. У школи се учила основна писменост, ручни рад, историја, као и основе лепог понашања. Школу су прво похађала деца из богатих српских породица, да би се касније, како се школа стабилизовала, све се више окретала сиромашнима.

Аделина Ирби у Сарајеву је посебно подржавала рад Српског просветног и културног друштва "Просвјета".

У лето 1875. године у Херцеговини избија српски устанак против турског зулума, познат као Невесињска пушка. Аделина Ирби и њена пријатељица Присила Џонстон хитно су евакуисале школу и неке ученице одводе у женску школу у Прагу.

Затим сву своју пажњу усмеравају на помоћ многобројним избеглицама, које у великом броју почињу да лутају путевима. Одлазе у Енглеску и уз помоћ Флоренс Најтингејл започињу прикупљање новца за "Фонд за помоћ деци без родитеља" .

У међувремену је стигла и зима, а са њом епидемија великих богиња и тифуса. Аделина и Присила збрињавају на хиљаде избеглица.

Током четири године, од 1. октобра 1875. до 13. јуна 1879, Аделина и Присила дистрибуирале су велика средства, која би данас достигла три милиона долара, за обезбеђивање животних намирница, смештаја и образовања.

Аделина Ирби је из српског устанка изашла са атрибутима "племенита" и "мајка сиротиње", који су је пратили до краја живота и са којима је ушла у историју.

БиХ 1878. године потпада под аустроугарску јурисдикцију чије власти нерадо дозвољавају Аделини да се врати у Сарајево и обнови школу. Нова, обновљена и проширена школа пружала је смештај за 66 деце, укључујући и дечаке.

Што се религијске основе тиче, нагласак је био на Библији и хришћанском учењу, али су деца охрабривана да посећују своје богомоље и славе свое верске празнике.

Аделина Ирби остала је у Сарајеву до краја живота и наставила са радом, често финансирајући школе сопственим новцем.

Умрла је 15. септембра 1911. године. Њена смрт ожаљена је не само у Сарајеву и широм БиХ, већ и у Србији. Заставе су спуштене на пола копља, а црне тканине висиле су са многих прозора и балкона сарајевских Срба.

Сахрањена је, према сопственој жељи, на протестантском гробљу на Кошевском брду. Гроб је касније измештен на гробље Свети Јосип у сарајевском насељу Циглане.

Сву своју имовину оставила је Српском просветном и културном друштву "Просвјета" и Задрузи "Српкиња".

СРНА