Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Данас се навршило 113 година од смрти једног од најзначајнијих и најчитанијих писаца српског реализма Стевана Сремца.

Сремац је рођен 23. новембра 1855. године у Сенти у занатлијској породици, од оца Аврама кројача и мајке Катарине, где је и провео рано детињство. Пошто је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић, чувени српски историчар и књижевник, довео га је 1868. године у Београд на даље школовање. Ту је 1875. године завршио гимназију и определио се за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци.

Када је реч о познавању домаће и стране књижевности и начитаности, Сремац спада у најобразованије српске писце друге половине 19. века.

Сремац је био расни реалиста, обдарен способностима посматрања и запажања проницања у суштину појава и догађања. Увек је полазио од стварних чињеница и података, од онога што је видио, проверио и забележио.

Радио је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду.

Био је учесник у ратовима од 1876. до 1878. године и одликован је Орденом Светог Саве и Орденом Таковског крста.

Сремац је почео да пише релативно касно - у тридесет трећој години живота, а његова дела везана су за Београд, Ниш и Војводину.

Прву реалистичку приповетку објавио је 1893. године под насловом "Божићна печеница", а онда су уследиле "Ивкова слава" /1895/, "Вукадин" /1903/, "Лимунација на селу" /1896/, "Поп Ћира и поп Спира" /1898/.

Један од најбољих хумористичких романа у српској књижевности "Зона Замфирова" објављен је 1906. године.

Као приповедач, Сремац се у великој мери ослањао на ранију традицију српске прозе, нарочито на дела Јакова Игњатовића.

Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1906. године али због смрти није стигао да одржи приступну беседу.

Стеван Сремац умро је од сепсе 25. августа 1906. године у Сокобањи. Сахрањен је о државном трошку са великим почастима на Новом гробљу у Београду.

Срна