У настојању да дезавуишу филм који је победио на Пулском фестивалу и који први пут од осамостаљења Хрватске говори о последицама усташког геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ), разни коментатори тих медија иронично називају хуманитарку Диану Будисављевић "особом са натприродним моћима".

Као и Грађанска иницијатива "Иво Пилар", која негира аутентичност акције спасавања српске деце из логора у НДХ, десничари настоје да заслуге за помоћ деци припишу усташким властима, тврдећи да без њих ништа не би било могуће. 
За низ десничарских портала у Хрватској "прича о Диани Будисављевић" је доказ "како се идеологијом, искривљавањем чињеница и наметањем лажног колективног сећања фалсификује историја".

Истовремено, десничари покушавају да негирају или доведу у питање патњу на хиљаде српских малишана и акцију спасавања, наводећи да је Диана Будисављевић писала дневник на немачком, а да је хрватској јавности доступан само превод.

Цитирају се и ставови Грађанске ницијативе "Иво Пилар" (назив дат по "правашу" и хрватском националисти из тридесетих година прошлог века) да се о Диани Будисавевић није говорило до пре десетак година, те да је цела прича сумњива и измишљена.

За десничаре је посебно неприхватљиво то што је филм направљен у копродукцији Хрватске, Србије и Словеније.

Са друге стране, познати хрватски књижевник Миљенко Јерговић, који веома похвално пише о овом филму, напомиње да је Будисављевић у дневнику забележила да је надбискуп Степинац одбио да помогне у први мах и да јој је саветовао да потражи помоћ "код својих". Јерговић наводи да овај филм, о коме се данима прича и пише у Хрватској, тематизује "иза седам брава закључану табу тему хрватске културе: геноцид над Србима у НДХ".

Срна

Погледајте ВИДЕО