Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Војни пуч

1941.03.27

У Београду је, пред зору, 27. марта 1941. године, у официрском пучу свргнут регент кнез Павле Карађорђевић и на престо је доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Збачена је и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека и образована нова с генералом Душаном Симовићем на челу.
Касније током дана народ је поздравио пуч масовним демонстрацијама у Београду и другим градовима Србије, јер је то значило раскидање споразума потписаног два дана раније у Бечу о приступању Југославије Тројном пакту.
Јавно су спаљиване немачке и италијанске заставе, цепане слике Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија и извикиване пароле "Боље рат него пакт", "Боље гроб него роб".

Други пишу:
Као „уклети“ месец у календару наше историје март је, изгледа уписан још далеке 1941. године. Јер, 27. марта те године, као резултат одлуке кнеза Павла и владе Цветковић – Мачек да Југославија приступи Тројном пакту догодио се чувени пуч, који је Хитлеру послужио као повод да нападне нашу земљу. Пуч је извела група официра уз велику помоћ енглеске обавештајне службе (Енглезима је одговарало да се на Балкану створи ново ратиште како би се бар мало ослабили напади на Велику Британију), али је овај догађај био и резултат антифашистичког расположења нашег народа и жеље да се очува слобода и достојанство. Тако је остало забележено да се, пролећа 1941. у Београду, у срцу готово поробљене Европе викало „Боље рат, него пакт“, „Боље гроб него роб“, али и исказивала оданост младом краљу „Београд сав у заставама са незапамћеним одушевљењем поздравио је ступање краља Петра на престо Југославије“ пренела је „Политка“.
Јован Гајић

Како је један од учесника демонстрација доживео 27. март у Београду
Све живо је изишло на улице. Сви се веселе, пију и певају. Војска, коју су од јутрос гледали са презиром, маршира улицама, док масе народа кличу 'Живела војска'.
Нa почетку Кнез Михаилове видим једног млекаџију са коњем и кантама за млеко, гологлав, разбарушене косе, час нешто виче а затим пева. Стоји, чека, јер не може да прође од масе света и војске која маршира према Калемегдану. Неко му добаци: 'Па зар си пијан тако рано?'
- Јесам, али не од овог млека, већ од среће и задовољства...
Kaко време одмиче, на улицама света све више. Не може нико да заведе ма какав ред. Сви се љубе и грле. Полиције нигде нема. Понеки официри моле свет да се разилази својим кућама. Замислите само, каже један од њих, да сад Хитлер пошаље само неколико авиона на оволико света, било би крви до колена - али га нико не слуша.
Пева се државна химна 'Боже правде', узвикује се 'Живео краљ', гомила гимназијалаца се појави са транспарентима и паролама: 'Боље рат - него пакт, боље гроб - него роб'. 
Taко сам ја видео Београд у делиријуму од радости на дан 27. марта.