Иако се не може рећи да је ово било претерано ефикасно решење, Гаросов авион је без обзира на то био најубојитији у тој раној фази рата, a 1. априла 1915. године је почео да обара немачке авионе, убрзо је оборио три, касније још један, и тако постао национална звезда.

Ипак, 18. априла је оборен па се нашао у заробљеништву у којем је провео три године. Из логора је побегао тако што је у Француску послао шифровану поруку у којој је замолио да му пошаљу мапу Немачке скривену у дршци тениског рекета.

Ролан Гарос је током својих студија у Паризу био опседнут тенисом и редовно је посећивао центар (који је касније назван по њему) не би ли се рекреативно бавио овом игром. Можда је зато тражио да се порука налази у дршци рекета.

Баратао је рекетом много пута само није био професионалац.

Током бега који је почео 14. фебруара 1918. године, заједно са још једним француским пилотом, њих двојица су морали да спавају на гробљу, једно поподне су провели у биоскопу, утонули су у масу немачког народа и после неколико неуспешних покушаја коначно преко Холандије и Лондона стигли у Париз, где су дочекани као хероји отаџбине.

"Наравно да се враћам на фронт", рекао је Гарос новинару Њујорк Тајмса те 1918. године као одговор на постављено питање. Дан пре његовог 30. рођендана, 5. октобра 1918. године, неколико недеља пре него што ће тај Велики рат бити завршен, авион му је оборен од стране једног немачког "фокера".

Интересантно је то што му је баш напредак технологије у току рата донео пропаст, и чињеница да је холандски инжењер Фокер осмислио пропелер синхронизован са митраљезом па меци уопште више нису ударали у њега, а пуцали су много брже.

Гарос је сам то наговестио рекавши да је повратак после три године "као устајање из гроба" и да ће му требати времена да се "упозна са развојем".

Курир спорт 

The Great War In The Air - 110 Roland Garros