Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Шта повезује учитељицу из Тополе и британску краљевску породицу? Дигитални бонтон. Разлика је само јер је због непоштовања овог бонтона и једне објаве на „Фејсбуку“, протекле недеље, учитељица добила решење о суспензији. А најпопуларнија породица у Британији истовремено прописала је нова, ригорознија правила комуницирања са својим фановима.

На три најпопуларније друштвене мреже британску краљевску породицу прати више од 13 милиона људи. Сви они могу да коментаришу активности династије, али искључиво у складу са дигиталним бонтоном који је Бакингемска палата одредила.

Први приручник како се лепо понашати у друштву добили смо почетком 16. века, а четири века касније добили смо и смернице како се лепо понашати на интернету. Овај бонтон данас називају технолошки бонтон, дигитални или нететикеција.

Али када се излогујемо из свакодневног живота i улогујемо у виртуелни на бонтон многи забораве.

Млади кажу да их на друштвеним мрежама највише нервира то што многи претерују са изношењем свoје интиме, као и са постављањем фотографија само да би били у центру пажње. Додају и да све чешће увиђају да се не користе тачка ни зарез.

Без тачке и зареза брзо дођемо до лажних профила. А онда следе непримерени коментари, вређање или злоупотреба података.

„Оно што је специфично и што треба поштовати је правилна употреба интерпункција, правопис, поштовање туђе приватности и да се не деле односно деле нарочито на друштвеним мрежама неке нетачне информације односно вести“, указује Марко Црњански, новинар портала Нетокрација.

„Сваки пут када разговарам са младим људима ја им кажем, да ли бисте ту фотографију волели да видите на телевизији или дневним новинама? Ако не бисте, немојте ставити ни на своје налоге на Фејсбуку или Инстаграм. И врло често чујете: 'Па то је мој Фејсбук профил и могу да радим шта хоћу. Подесила сам да ме виде само пријатељи'. Да, али је и даље медиј, а свако од твојих пријатеља може то да сачува, 'принтскринује' и проследи даље“, напомиње психолог Ана Мирковић из Института за дигиталне комуникације.

Подаци из 2018. указују да се у Србији се најчешће користи Јутјуб, следи Вајбер, а учтиво понашање половина грађана Србије може да тренира и на свом налогу на Фејсбуку.

„Треба у овом сегменту поделити пословну комуникацију и она која је везана за наше пријатеље и наш приватан живот. Можемо да предложимо да се пословна комуникација сведе на радно време, да ли је пристојно да се напуштају групе и да укине онај статус да је порука прегледана, то остаје ствар личне преференције. Kомуникација у Вајбер групама колико је корисна толико може да буде и оптерећујућа“, предочава професорка Факултета организационих наука Славица Цицварић Kостић.

Ана Мирковић додаје како није културно и није по бонтону писати касно увече, писати ноћу или рано ујутру.

„Мобингом се сматра уколико добијате касно увече и ноћу пословне мејлове. Ако то није пристојно радити на имејлу, није пристојно ни на Вајберу, Вотсапу или на Месинџеру“, наглашава Мирковићева.

Дигитални бонтон нигде није записан али лепо понашање остаје исто упркос друштвеним мрежама које настају и нестају. Зато два пута размислите шта објављујете и да ли вас порука или фотографија може коштати пријатељства, развода или можда радног места.

Недопустиво у онлајн комуникацији

Према дигиталном бонтону недопустиво је да се на друштвеним мрежама деле фотографије из брачног кревета, хране из ресторана, авионске карте.

Још мање је пожељан селфи из тоалета, као и изјављивање саучешћа или позивање на венчањa.

РТС, Јелена Николић