Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Црна рупа се конвенционално сматра астрономским објектом који неповратно троши сву материју и радијацију која долази у његову сферу утицаја. То укључује и кванте светлости, за које се сматра да имају највећу брзину у природи, због чега објекат при посматрању делује црно.

Физички, црна рупа је дефинисана као објекат ограниченог простора унутар кога густине масе и енергије постају бесконачне, а уобичајени закони физике више се не могу применити. Међутим, као што чланак у јануарском броју часописа Нејчер астрономи показује, проучаваоце фрустрира немогућност прецизног дефинисања тог појма.

Аутор чланка др Ерик Куријел из Минхенског центра за математичку филозофију на Универзитету Лудвиг‒Макимилијан, сумира проблем на следећи начин: „Својства црних рупа се истражују у многим поддисциплинама физике - у оптичкој физици, квантној физици и наравно, у астрофизици, али свака од ових области приступа проблему са свог теоријског становишта“.

Ерик Куријел је студирао филозофију и теоријску физику на Универзитету Харвард и Универзитету у Чикагу, а примарни циљ његовог садашњег истраживачког пројекта јесте да развије прецизан филозофски опис одређених загонетних аспеката модерне физике.

Објашњава да феномени као што су црне рупе припадају области која је недоступна опсервацији и експерименту.

Због тога рад заснован на претпоставци да црне рупе постоје, укључује и ниво спекулације који је необичан чак и за поље теоријске физике. Међутим, недостатак прецизне дефиниције даје филозофима поље за широко разматрање. „Физичка перспектива из које се изучавају црне рупе је сама по себи нераздвојно повезана са филозофским питањима која се односе на онтолошка, метафизичка и методолошка разматрања“, каже Куријел.

Различите дефиниције 

Док је припремао филозофску анализу концепта црних рупа, аутор је разговарао са физичарима који су укључени у разне области истраживања. Током тих разговора је добио сасвим различите дефиниције црне рупе. Важно је нагласити да је свака од њих формулисана на специфичан начин ‒ унутар граница дате дисциплине. Сам Куријел је описао ове дискусије као „изненађујуће“ и значајне за даља истраживања.

За астрофизичара Авија Лоеба, „црна рупа је потпуни затвор: када уђете у њу, не можете никада изаћи“. С друге стране, теоријски физичар Доменико Ђулини сматра да је „концептуално проблематично размишљати о црним рупама као о објектима у свемиру, стварима које се могу кретати и гурати“.

Куријелова порука јесте да је сама разноликост дефиниција црних рупа позитиван знак, јер омогућава физичарима да приступају феномену из различитих физичких перспектива. Међутим, да би се разноликост гледишта продуктивно искористила, важно је да се развије већа свест о тим разликама.

Science Daily