Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Цвет Наталијина рамонда, назван по краљици Наталији Обреновић, симболизује Дан капитулације Њемачке у Првом светском рату у Србији.

Овај нежни цвет познат је по својој невероватној издржљивости и под надимком "цвет феникс", јер чак и кад се потпуно осуши, може поново да оживи када се залије.

Баш као што је и Србија успела да стане на ноге после исцрпне борбе. Реч је о угроженој и реткој врсти која опстаје само на подручју централног Балкана, у Србији, Македонији и северној Грчкој. Овај цвет може да се нађе на истоку Србије, а највише га има на планини Ниџе, чији је врх Кајмакчалан био поприште славне битке у Првом светском рату, у којој су се српски војници борили под командом војводе Живојина Мишића.

Простире се на надморским висинама од 350 до 2.200 метара и расте на изузетно неприступачним местима, углавном у клисурама, на кречњачким стенама где је суво и хладно. Због тога се повезује са Великим ратом јер су се баш у оваквим областима одвијале преломне битке у завршници рата. Посебно је занимљиво што Наталијина рамонда спада у древне, практично фосилне врсте. Она је остатак суптропске флоре, вероватно из Африке, који је преживио ледено доба и затим се повукао у скривене делове Балкана.

Цвет је открио доктор Сава Петровић у околини Ниша 1884. године и спада у угрожену врсту у Србији, а чува се у Ботаничкој башти у Београду. Позадина значке са цветом рамонде је зелено-црна, што су боје Албанске споменице, а споменица и значака заједно чине амблем Дана примирја.

sputniknews.com