Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Српска православна црква прославља данас празник Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу, успомену на последње чудо Христово пред Недељу страдања, смрт и Васкрсење. Лазарева субота, Врбица или Субота Светог Лазара обележава се још од ИВ века и посвећена је Лазару кога је Исис Христос васкрсао из мртвих. Овај празник многи славе и као крсну славу. Празник носи име Врбица због легенде да се на овај дан брало озеленело врбово пруће и веровало се да се тиме преноси снага и здравље на децу.

Догађај Лазаревог васкрсења се, према јеванђељима, догодио у Витанији и увод је у нову веру у Васкрсење.

Према јеванђељском предању, Христос је стигао у Витанију четири дана после смрти Лазареве, оживео га и дигао из гроба, па је тај празник познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног.

У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих верника.

Васкрсење Лазарево наљутило је првосвештенике и, како каже јеванђеље, непосредан је повод за одлуку јудејске скупштине о погубљењу Спаситеља.

Православни верници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону Цркве, почиње службама бдења у предвечерје Цветне недеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.

Врбица је за православне хришћане празник дечије радости, јер је Христос полазећи у Јерусалим рекао: 

"Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско".

Тог дана се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља благосиљање врбе. На тај празник се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Овим цвећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани.

Врбове гране, које се затим деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

РТРС