Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 8. марта 1879. године, сликар, вајар и писац, један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића Штурма, краља Петра I Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића.
Дипломирао је 1909. на Ликовној академији у Минхену, а у Првом светском рату је са српском војском преживео њену голготу. Његово сликарство карактерише преплитање реализма, симболизма и импресионизма, у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом, лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано уверење да је народна традиција и извор и исходиште уметничког подухвата.
Изложбе његових слика у периоду имеђу два светска рата биле су прворазредан културни догађај, а хроничари су забележили да је изложба 1938. у павиљону "Цвијета Зузорић" у Београду била најпосећенија поставка у дотадашњој историји те куће.

Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије Хаџи-Мелентију у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору Кости Тодоровићу у Сребреници (који су порушиле усташе у Другом светском рату), српским ратницима у Младеновцу (оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба), споменик на Крфу погинулим војницима Дринске дивизије, мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу.
Написао је роман "Лендина воденица", штампан више од пола века после његове насилне смрти. Тог носиоца Албанске споменице и Ордена светог Саве, који је 1912. дошао у Србију из Минхена да би као добровољац учествовао у балканским ратовима, комунисти су стрељали у Ужицу крајем новембра 1941, под оптужбом да је "енглески шпијун".
После Другог светског рата и доласка на власт његових убица, деценијама је био под најстрожим велом ћутања - и кад су му слике излагане, име аутора није помињано, а прећутале су га и све енциклопедије, чак и Ликовна енциклопедија.
На слици: Михаило Миловановић, Задушнице, уље на платну, 1932-1938