Велика школа је 27. фебруара 1905. године реорганизована и прерасла је у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Законом је Универзитет проглашен "највишим самоуправним телом за вишу стручну наставу, са слободном наставом и слободним излагањем науке" и одређено је да ректора - обавезно редовног професора Универзитета - бира Универзитетски савет, што министар просвете само "прима к знању". Научна слобода зајамчена је одредбом према којој ниједан професор није могао бити отпуштен због научних или политичких уверења.
После Првог светског рата, поред Универзитетског савета установљено је и Универзитетско веће и ни у једном телу није било људи ван Универзитета. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813.
Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премештена у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј (Лицеум) или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.
Званични сајт