Умро је 18. фебруара 1915. године, политичар, дипломата, филолог и историчар, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке 1880. Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвете, унутрашњих и спољних послова и двапут премијер. Као шеф српске делегације, закључио је 1912. мир с Турском после Првог балканског рата.
Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије. У младости је писао песме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис "Вила".