Рођен је 13. фебруара 1831. године, државник и историчар, вођа српске Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата XIX века, члан Друштва српске словесности и затим Српске краљевске академије, који је двапут био регент и четири пута премијер Србије.
После окончања студија у Француској и на немачком универзитету у Хајделбергу, вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа српског посланства у Истанбулу. Током боравка у Отоманском царству од 1861. до 1867. успешно је завршио дуге преговоре о опозивању турских гарнизона из српских градова.
Затим је постао министар иностраних послова кнежевине Србије, а у раздобљу од 1867. до 1888. био је, с прекидима, премијер кнежевине и краљевине Србије. Намесник малолетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868, а од 1889. малолетног краља Александра Обреновића.