Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 13. фебруара 1787. године, математичар, физичар, астроном, филозоф, песник и универзитетски професор, оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице, један од највећих умова светске науке свог времена.
У 15. години из родног Дубровника отишао је у Рим, где је завршио исусовачки колегијум. Поставио је две геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, претпоставио да тела не само да се привлаче него се и одбијају на малим растојањима, све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, израчунао је димензије и спљоштеност Земље на основу мерења меридијана, решио је проблем окаца у саћу.

Насупрот Исаку Њутну, време и простор сматрао је релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна.
Дела: "Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium", "Opera partientia ad opticam et astronomiam", "Elementorum universae matheseos", "О морској плими", "О закону сила у природи", "О светлу", "Теорија конусних пресека", "Елементи математике".
Да ли је Руђер Бошковић Србин, Хрват, ''Србо-Хрват'', Југословен, Дубровчанин, ''Словин'', Далматинац, натурализовани Италијан или Француз? – Син Херцеговца и Дубровчанке – Отац Никола описивао српске манастире
Порекло Руђера Бошковића