У неким крајевима Србије и данас се задржао обичај маскирања током поклада - младићи и девојке под маскама и уз много граје иду од куће до куће и збијају разне пошалице на опште весеље укућана и свих присутних. Након тога, домаћин треба да "мачкаре" части - јелом, пићем или неком другом ситницом.

Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године. Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе... Познате су и као Проштене покладе - Проћке, јер се на овај дан опраштају свађе и увреде. Сматра се да у период великог поста треба ући без греха и нерашчишћених рачуна.

У неким српским селима Беле покладе су време када зетови обавезно морају да обиђу таста, ташту, кума, старојка и траже "проћку" тј. опроштај да могу часно да започну пост. Када уђу у кућу, они треба да поздраве таста и кажу: "Опрости дедо", а таст да одговори: "Нека ти је просто синко". 
У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење, терају страх и заједно улазе у нови дан. Било да верујете у ове обичаје или су они за вас само "бапске приче", проведите данашњи празник са својом породицом и људима до којих вам је стало. Разговарајте, шалите се и будите весели. Видећете, у животу ће вас пратити само срећа.

Курир