Њоме се обавезао да неће радити против аустроугарских интереса у Босни и Херцеговини нити склапати споразуме с трећим земљама без претходног договора са Аустроугарском. Беч је заузврат гарантовао његов останак на престолу и дипломатску помоћ за ширење Србије ка југу, али је нагодба у народу схваћена као издаја националних интереса.
Прогласио је 1882. Србију краљевином а себе краљем, а 1883. је у крви угушио Тимочку буну. Кад се Бугарска 1885. ујединила са Источном Румелијом, објавио јој је рат да би заузео део бугарске територије и тако повратио наводно поремећену равнотежу на Балкану. Постао је још непопуларнији после неуспеха у том рату, који је уз то неодлучно и невешто водио, па је 1888. морао да прихвати либерални устав којим је Србија постала парламентарна монархија.
Изазвао је незадовољство покушајем да изигра уставне одредбе, 1889. је абдицирао у корист малолетног сина Александра, а 12 година касније умро је у Бечу.
Портрет је дело сликара Стеве Тодоривића, и настао је 1881. године. Налази се у Музеју града Београда.