- Питање опстанка Матице српске, стога, није питање које треба да решавају само челници установе и њени чланови, него је то питање за сваког самосвесног припадника српске културе и за сваког друштвено одговорног човека - поручује проф. др Станић.

О одговорности, првенствено националној, водили су велику бригу наши преци у Угарској. По оснивању Матице, развили су богату издавачку делатност. Основу је чинио лист "Летопис", који је две године старији од Матице, а и данас је најстарији часопис те врсте у Европи.

Непуне четири деценије по оснивању, априла 1864. године донета је одлука да се Матица из двоспратне пештанске задужбине добротвора Саве Текелије пресели у Нови Сад.

Идеја о пресељењу била је одважна, далековида и спасоносна у тадашњем историјско-угарском раму, нимало повољном по наше сународнике у "жуто-гарној монархији". Пошто је Беч укинуо српско војводство 1859. године, Срби су се суочили са слабљењем свог значаја у Пешти.

Стога, када је 1864. године дозрела одлука да се из расејања Матица пошаље кући, Нови Сад се сам наметнуо као нова адреса. Био је најважније српско културно средиште, тада много јаче од Београда.

О свом трошку Матицу је из Пеште у Нови Сад преселио бечкеречки трговац Јован Форовић на пароброду "Напредак". У 61 сандук стала је комплетна прва јавна научна библиотека у Срба.

Досељењем Матице, Нови Сад постаје Српска Атина, жижа српске културе и сабиралиште српске политичке памети. У њему се, како је записао Јован Скерлић, мислило за цео српски народ. Развијани су књижарство, новинарство и штампарство.

Да пресељења не беше, вероватно данас ни Матице српске не би било. Захваљујући далековидости наших предака, Матица је преживела седам држава и неколико различитих политичких система. И данас, са око 3.000 сарадника, Библиотеком са три и по милиона публикација и Галеријом вредних збирки, стоји стамено и на ползу прецима, савременицима и потомцима.

СЕМЕ КУЛТУРНОГ ПОКРЕТА

Изникла је Матица из семена културног покрета посејаног међу Србима у другој половини 18. века под утицајем идеја рационализма и просветитељства Доситеја Обрадовића. На простору од Трста, преко Беча до Пеште и Темишвара, на коме су Срби живели, осим Доситеја рођено је још неколико знаменитих, национално освешћених људи: Захарије Стефановић Орфелин, Јован Рајић, Сава Текелија, Атанасије Стојковић, Божидар Грујић, Стефан Стратимировић. Та свест је, између осталог, родила међу Србима и идеју о нацији.

СВЕЧАНА СЕДНИЦА

Свој рођендан Матица српска обележила је свечаном седницом. О историјском датуму и на тему "Мађарске власти о Уједињеној омладини и Матици српској" беседио је академик Василије Крестић. Потом је песнику Ђорђу Нешићу уручена Змајева награда за збирку стихова "Боље је бити у мањини".

Јованка Симић, В. Новисти