Рођен је 5. фебруара 1884. године, члан Српске академије наука и уметности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Будимпешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац, затим начелник у министарству просвете, председник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја.
Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђење, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Писао је и студије о књижевности и сликарству.
Дела: збирке песама "Родољубиве песме", "На прагу", "Стихови", збирке приповедака "Буња и други у Раванграду", "Варљиво пролеће", "Померене савести", "Препелица у руци", "Дах живота", Молох".