Умро је 4. фебруара 1901. године, адвокат, новинар и писац, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустроугарској, борац за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке.
Гимназију је учио у Новом Саду, Модри и Пожуну (Братислава), а Правни факултет у Бечу, где је докторирао 1854. Већ на студијама, имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је изабран за посланика Српског црквеног сабора 1864, а за посланика у Хрватском и Угарском сабору 1865. Као истакнути српски националиста, осуђен је 1870. на годину дана затвора, а поново је ухапшен 1876. и после годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и песме - најзначајнија је "Спасова ноћ", а најпознатија "Већ се српска застава свуда вије јавно". Литерарни рад почео је слободарским стиховима у часопису "Славјанка", чији је био уредник и издавач. Био је први уредник листа "Застава", који је окупљао најбоље српске писце и јавне раднике тог доба.
На слици споменик Светозару Милетићу у Новом Саду