Рођен је 4. фебруара 1889. године,  историчар, професор Загребачког, затим Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности и оснивач историјског института САНУ. У Другом светском рату је хапшен и затваран у Бањички логор.
Објавио је велики број расправа и студија из историје југословенских народа и историје књижевности.
У монографијама "Magnum crimen", (1948., на латинском значи "Велика Оптужба") и "Ватикан и Југославија" (I, 1953) тематизовао је римокатолички клерикализам и негативни утицај Ватикана међу Јужним Словенима. У капиталном делу "Magnum crimen", документовао је злочин геноцида усташког марионетског режима над Србима у ткз. Независној Држави Хрватској и злочиначку улогу Ватикана и римокатоличког клера.