Данас се навршава 100 година од Мојковачке битке у Првом светском рату у којој је војска Краљевине Црне Горе, уз велике жртве, зауставила аустроугарску офанзиву и помогла војсци Краљевине Србије да се повуче из правца Пећи преко Црне Горе и Албаније ка Јадранском мору и Крфу.
Битка на Бадњи дан и Божић, јануара 1916. године у околини Мојковца, представљала је завршну фазу војне операције црногорске Санџачке војске, која је бранила фронт од Вишеграда до Мојковца од октобра 1915. до јануара 1916. године.
У црногорској Санџачкој војсци на Мојковцу било је 6.500 слабо наоружаних војника, под командом сердар Јанка Вукотића. Они су се супротставили аустријској сили коју је чинило 20.000 војника под командом генерала Вилхелма фон Рајнера, опремљених пушкама "маузеркама", 45 топова и десетинама митраљеза и огромном количином муниције. Снаге генерала Рајнера обезбеђивала су крила 53. и 62. аустријској дивизији са укупно 14.000 добро наоружаних и обучених војника.
На Бадњи дан, 6. јануара 2016. године, генерал Рајнер издао је наредбу за напад, мислећи да ће у околини Мојковца наићи на неспремну црногорску војску.
Црногорска војска по организацији, техничкој спреми и обучености није могла да се мери са савременим војскама тог доба.
На Мојковцу је било осам митраљеза већином руских, али је било и аустријских, отетих у претходним борбама. Црногорска Санџачка војска у Мојковачкој бици имала је 22 лака топа и само две тешке руске хаубице.
У саставу црногорске Санџачке војске налазиле су се и три српске батерије под командиром Драгољубом Младеновићем, које су још на Дрини придодате војсци сердара Јанка Вукотића.
После три дана непрекидних борби, уз јурише и контрајурише, често "прса у прса", битка је добијена и завршена 10. јануара.
Делови две аустроугарске дивизије, 53. и 62. заустављени су и натерани на повлачење и аустроугарска армија није успела да затвори "мојковачка врата".
Мојковачка битка је у народу поређена са Термопилском, а памте се и речи владике Николаја: "Да није било смрти на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану".
Сердар Јанко Вукотић један је од првих школованих официра Кнежевине Црне Горе. Подофицирску и официрску школу завршио је у италијанском граду Модени.
Борио се у Првом и Другом балканском рату, на почетку Првог светског рата био је начелник црногорске Врховне команде, затим командант Херцеговачког одреда и Санџачке војске.
За начелника Врховне команде поново је постављен 17. јануара 1916. године, неколико дана пре распуштања црногорске војске. После капитулације одведен је у заробљеништво.
По повратку из заробљеништва примљен је у Војску Краљевине СХС, а 1926. је унапређен у чин армијског генерала.
Умро је 1927. године у Београду, гдје је и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу.
Срна
Више ОВДЕ
Ауторска права Радио Оаза 2026