На Мојковцу је било осам митраљеза већином руских, али је било и аустријских, отетих у претходним борбама. Црногорска Санџачка војска у Мојковачкој бици имала је 22 лака топа и само две тешке руске хаубице. 
У саставу црногорске Санџачке војске налазиле су се и три српске батерије под командиром Драгољубом Младеновићем, које су још на Дрини придодате војсци сердара Јанка Вукотића.

После три дана непрекидних борби, уз јурише и контрајурише, често "прса у прса", битка је добијена и завршена 10. јануара.

Делови две аустроугарске дивизије, 53. и 62. заустављени су и натерани на повлачење и аустроугарска армија није успела да затвори "мојковачка врата".

Мојковачка битка је у народу поређена са Термопилском, а памте се и речи владике Николаја: "Да није било смрти на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану".

Сердар Јанко Вукотић један је од првих школованих официра Кнежевине Црне Горе. Подофицирску и официрску школу завршио је у италијанском граду Модени.

Борио се у Првом и Другом балканском рату, на почетку Првог светског рата био је начелник црногорске Врховне команде, затим командант Херцеговачког одреда и Санџачке војске.

За начелника Врховне команде поново је постављен 17. јануара 1916. године, неколико дана пре распуштања црногорске војске. После капитулације одведен је у заробљеништво.

По повратку из заробљеништва примљен је у Војску Краљевине СХС, а 1926. је унапређен у чин армијског генерала.

Умро је 1927. године у Београду, гдје је и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу.

Срна
Више ОВДЕ